[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Aleksandar Ilić
Niš je u prošlosti doneo mnogo uspeha našim sportistima. Omiljeni grad rukometaša, košarkaša, kao i mnogih drugih sportista. Prednost koju grad na Nišavi ima u odnosu na druge je vernost navijača, koji su uprkos rezultatima uvek punili dvoranu Čair, kao i stadion. Nišlije, mogu biti ponosne na svoju vernost, ali takođe mogu biti ponosni na neke od najvećih sportista, koji su potekli baš u Nišu. Dok čekamo svetlu budućnost, osvrnimo se kratko na blistavu prošlost.
Zoran Tuta Živković
Zoran Živković rođen je 5. aprila 1945. godine u Nišu. Za reprezentaciju Jugoslavije Živković je odigrao 82 utakmice, najveći igrački uspeh ostvario je u Minhenu, kada se sa reprezentacijom okitio zlatnom medaljom na Olimpijskim igrama 1972. godine. Uspešnu igračku karijeru nastavio je na klupi. Tokom trenerske karijere okitio se srebrnom medaljom na Svetskom prvenstvu 1982. godine. Kao i zlatnu medalju na Olimpijadi 1984. godine u Los Anđelesu. 1996. godine na Evropskom prvenstvu u Španiji, Živković je predvodio Srbiju do trećeg mesta. Kao trener šabačke Metaloplastike, došao je do Kupa evropskih šampiona u sezoni 1984. Živković se smatra najzaslužnijim za razvoj rukometa u Egiptu, na čijoj klupi je proveo osam sezona od 2001. do 2009. godine. Nakon toga Živković je postao selektor Tunisa.
Dragan Pantelić
Iako sledeći na ovoj listi nije rođen u Nišu, najveće svoje uspehe beležio je baš tu. Rođen je 9. decembra 1951. U dresu Radničkog legendarni Dragan Pantelić odigrao je 421 meč, na kojima je postigao 23 golova. Golman kao ni jedan pre, a ni posle legendarnog Pante. Karijeru je započeo u Lešnici, gde je odigrao samo deset mečeva. Tri sezone potom je proveo je u Grafičaru, gde je odigrao samo četrnaest mečeva. Na prvenstvenom meču u Nišu protiv Mostarskog Veleža, Pantelić je postigao jedini gol na meču sa preko 80 metara, degažirajući loptu iz svog šesnaesterca. Lopta je preskočila slavnog Envera Marića, i na oduševljenje Meraklija završila u mreži.
Nakon Radničkog igrao je u Francuskoj, dve sezone proveo je u Bordou. Uz osam utakmica za olimpijsku reprezentaciju, odigrao je 19 za seniorski tim Jugoslavije, gde je takođe tresao mrežu u dva navrata iz penala. U Četiri navrata igrao je u raznim selekcijama Evrope i Sveta. Pantelić je takođe 1997. do 2001. godine bio predsednik Radničkog.
Značajnu ulogu je imao i na svetskom prvenstvu u Španiji 1982. godine, na utakmici protiv Hondurasa, koja je završena rezultatom 1:0 za Jugoslaviju, a ostala je zapamćena po tome što je posle odbrane jednog od „zicera“, Pantelić mahao prema trenerskoj klupi glasno govoreći: „Menjajte nešto!“
Ivan Miljković
Miljkovića (13. septembra 1979. godine) mnogi smatraju jednim od najboljih odbojkaša svih vremena. Rođen je u Niškoj banji, profesionalnu karijeru započeo je 1997. godine u Partizanu, nakon samo dve sezone otisnuo se u Italiju. Prva stanica bila je Lube Maćerata, u kome je proveo najveći deo svoje karijere, sedam sezona. Posle čega, usledile su epizode u Romi, Olimpijakosu, da bi 2011. godine u Fenerbahčeu Miljković završio svoju bogatu karijeru u kojoj je sa reprezentacijom osvojio tri zlatne medalje (Olimpijada u Sidneju, evropska prvenstva u Austriji i Austriji i Češkoj) pored toga Miljkovićevu karijeru krase pet srebrnih medalja i čak osam bronzanih.
Dragan Piksi Stojković
Najveća zasluga za popularnost Pasi Poljane pripada baš njemu. Dragan Stojković Piksi, jedan od najboljih veznjaka koje je iznedrila Jugoslavija rođen je u Nišu 3. marta 1965. godine. Karijeru je počeo u Radničkom iz Niša, za koji je tokom pet sezona odigrao 70 utakmica. 1986. godine prešao je u Crvenu zvezdu, gde je ubrzo postao kapiten, kao i jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji. Koliko je Stojković bio važan govori podatak da je 1989. godine promovisan u petu Zvezdinu zvezdu. Godinu dana nakon toga Stojković je prešao u Olimpik iz Marseka, sa kojim je stigao do finala Kupa evropskih šampiona, u kojem je protivnik bila baš Zvezda. Nakon čega je kratko igrao u Veroni. Svoju igračku karijeru Stojković je završio u Nagoji, gde je u tri navrata bio izabran za najboljeg igrača lige. (1995, 1996. i 1999. godine) Po završetku igračke karijere bio je predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, a potom 2005. dve godine proveo je na čelu Crvene zvezde. 2007. ponovo odlazi u Japan, kako bi trenurao Nagoju, u debitantskoj sezoni izabran je za najuspešnijeg trenera lige, Nagoja je tu sezonu završila na trećem mestu.
Lidija Mihajlović
Reprezentativka Srbije u streljaštvu rođena je u Nišu (23. septembra 1968.)
Njena karijera počela je u streljačkom klubu Niš 1881. Discipline u kojima se tačkmiči su: Malokalibarska puška trostav na 50 metara, malokalibarska puška 60 metaka ležeći stav i vazdušna puška na 10 metara. Mihajlovićeva je učestvovala na Letnjim olimpijskim igrama u Barseloni 1992. zbog sankcija Jugoslaviji bilo je zabranjeno učestvovanje pod zastavom naše države, pa je nastupila pod olimpijskom zastavkom, kao nezavisni učesnik. Na olimpijadi nije imala zapaženije rezultate.
Šesnaest godina kasnije, ispunila je olimpijsku normu, na Svetskom prvenstvu 2006. u Zagrebu zauzela je četvrto mesto. Na olimpijadi u Pekingu osvojila je sedmo mesto, sa zaostatkom od 1,3 kruga iza trećeplasirane.
Kroz bogatu karijeru osvojila je jedno zlato na Svetskom kupu 2007. godine u Bangoku. Takođe je u Niš donela pet srebrnih medalja i jednu bronzanu.