U pet niških frakcija SNS, ne zna se ko je pop, a ko vladika

Kako vreme odmiče, sve je vidljiviji raskol u SNS-u i to na svakom koraku. U vrhu odavno postoje „Tomina“ i „Vučićeva frakcija“, a na lokalu su se podelili čak i unutar tih frakcija. U Nišu ih je pet.

I od samog dolaska na vlast, svako je vukao na svoju stranu, pa umesto da se bave gradom (jer im je narod zbog toga i dao podršku), oni su stavljali jedni drugima klipove u točkove, poput međusobnog optuživanja za krađu struje, isključivanje uličnog osvetljenja (čineći Niš „Mekom“ za džeparoše i manijake) isl. Sve se završavalo po sistemu „Tresla se gora – rodio se miš“, tj. tako što bi došao neko iz Beograda, uvrnuo uši glasogovornicima i priče bi se zataškale.

Dva puta je vrh stranke raspuštao GO Niš SNS, jer se nisu mogli dogovoriti ko je pop, a ko vladika. Niš je sve vreme naprednjačke vladavne obezglavljen, a u gradskom ustanovama caruje anarhija. Očigledno je da brod tone, a kada tone obično ga pacovi prvi napuštaju… Tako je nedavno Darko Bulatović podneo ostavku na sve stranačke funkcije i to u vreme nadolezećih izbora. Rešio da ostane „samo“ direktor EPS-a. Nišlije sada prosto ne znaju kako će opstati bez njega, jer pod sloganom „Departizacija pri zapošljavanju“, upravo je pomenuti funkcioner SNS-a bio u isto vreme vojni invalidski penzioner, predsednik opštine Crveni Krst (Iako se vodi i živi na Medijani), direktor EPS-a, pa čak i direktor FK „Radnički“ Niš.

U vrlo kratko vreme, sledeći njegov primer i predsednik jednog mesnog odbora sa Medijane, Zoran Vasiljević, inače dugogodišnji šef Meteorološke apsorvatorije u Nišu, podneo je ostavku na svoju funkciju, vrativši pritom i člansku karticu. Kao razloge istupanja iz stranke, Vasiljević je, između ostalog, naveo zapošljavalje sinova i bliže familije funkcionera na nivou grada, a ni vrhom stranke nije zadovoljan, naročito ne idejom prodaje „Telekoma“, povinovanjem MMF-u, kao i srljanjem u EU, jer put učlanjenja vidi kao slepu ulicu za Srbiju.

Možda je približavanje izbora, uzrok tenzije u Srpskoj naprednoj stranci, ali činjenica je da su u prošloj kampanji sebe predstavljali u vidu budućnosti u koju treba verovati, a već od prvog dana otpočeli međusobni rat i rat sa neistomišljenicima, što je dovelo do kolapsa Grada. Sada osećaju da plove brodom koji tone, pa ga brže bolje napuštaju, a građani Niša bi trebalo iz svega navedenog da nauče, da istu grešku ne smeju ponoviti, da su od naprednjaka videli sve što se moglo videti i da ništa dobro od njih u budućnosti ne mogu očekivati.