Usamljeni i prevareni

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Stefan Marković

Iako izgleda kao da uveliko gacamo kroz doba komunikacije i međuljudskse povezanosti na globalnom novou, realnost je, nažalost, mnogo tužnija – ljudi su sve osamljeniji.

U Srbiji postoje kompanije koje stiču kapital obmanjivajući usamljene, pružajući im usluge navodnog povezivanja putem telefonskih poruka – takozvanih sms čatova. Korisnici ovakvih servisa ne znaju da za četrdesetek dinara po poruci, ne stupaju u kontakt sa “srodnom dušom”, već sa radnicima kompanija, tzv. čat animatorima, koji od svake primljene poruke zarađuju određeni procenat.

Jedna od takvih kompanija je i Adriatek (www.adriatek.com), čije je sedište nekada bilo u Beogradu, a sada operiše iz Vilmingtona u Americi.

Aplikaciju za dopisivanje, koju pruža Adriatek uz saradnju sa telefonskim kompanijama, implementiraju portali, koji dobijaju procenat od svake poruke. Reklame ovakvih serivsa možete videti na televiziji, u novinama, u autobusima,…

Razgovaramo sa jednim od korisnika ovakvog servisa koji nas je kontaktirao jer je posumnjao da je prevaren, ali  je želeo da ostane anoniman.

Pre tri godine, tada dvadesetomogodišnji Lazarevčanin, radnik Kolubare, rešio je da životnu saputnicu potraži preko interneta. Na sajtu upoznavanje.net naišao je na izvesnu Mimu, navodno, džez pijanistkinju iz Niša.

Poslao je poruku za aktivaciju sms čata i krenuo da se dopisuje sa njom. U početku sve je delovalo idealno, jer je Mima govorila sve što je mladić želeo da čuje. Zapravo, na taj način ga je čat animator, koji se u tom trenutku dopisivao sa njim, navodio da što duže ostane na čatu.

Razgovor između njih dvoje trajao je nešto duže od osam meseci, a svaki put kada bi mladić upitao Mimu da se vide, ona bi susret izbegavala na najrazličitije načine: nekad bi govorila kako joj je bolesna majka, nekada kako joj ne dozvoljava otac, nekada da je van grada, itd. Slična stvar je bila i kada je od nje tražio broj telefona i adresu, kako bi zaobišli preskupi servis. Ona bi tada tvrdila kako joj stižu cenzurisane poruke, te da su joj umesto brojeva, na ekranu prikazane zvezdice.

Na moje pitanje koliko je koštala jedna tekstualna poruka, on mi je odgovorio:

“Oko šezdeset dinara”, a zatim je stidljivo upitao: “Da li ona uopšte postoji?”

Kada sam mu rekao istinu, bio je toliko besan da mi je potražio adresu Adriateka, kako bi se fizički obračunao sa pretpostavljenima.

A ko stoji sa druge strane ekrana?

To su, uglavnom, studenti i nezaposlena lica koja su oglas za “rad od kuće” našla preko Infostuda. Kompanija Adriatek je stalno u potrazi za novim radnicima.

Sms čat animatori, rade preko računarske aplikacije i zarađuju po učinku i to između dva i pet dinara po poruci.

Na kraju meseca, uplata stiže iz Amerike i mogu je podići, uz veliku proviziju, jedino sa bankomata Inteza banke. Primera radi – jedan sms čat animator bi trebalo da radi svaki dan, najmanje devet sati dnevno, da bi zaradio nekih dvadesetak hiljada dinara.

Naposletku, ostaje pitanje kako u doba recesije opstaju ovakvi servisi i kako je moguće da je dozvoljeno da ovakav vid prevare bude legalan.