“Naša zajednička razlika” je projekat koji je osmišljen, organizovan i realizovan od strane studenata Departmana za pedagogiju (Slobodana Furunovića, Danijele Milošević, Biljane Bajinović) i Departmana za psihologiju (Nikole Jovančića i Katarine Mitić) Filozofskog fakulteta u Nišu, a ispred organizacije Omladinsko-pedagoškog centra.
Projekat je odobren na zvaničnom konkursu, od stane Grada Niša, koji je tim odobravanjem omogućio i sredstva za njegovu realizaciju. Pored Grada, projekat su podržali Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu (partner i sufinansijer projekta), Media&Reform Centar (partner projekta) i Kancelarija za mlade u Nišu koja nam je pružila logističku podršku.
Problemom kojim se bavimo u ovom projektu je diskriminacija, po bilo kojoj osnovi ili svojstvu, na nivou osetljivih društvenih grupa, ali i na nivou šire populacije u lokalnoj zajednici (teritorija grada Niša).
Povodom toga, za opšti cilj smo postavili podsticanje tolerancije, saradnje i osećanja zajedništva, ukazivanje na efekte verbalnog i fizičkog nasilja, redukciju i dalju prevenciju diskriminacije u cilju povećanja bezbednosti mladih, na nivou tri srednje škole u različitim opštinama grada Niša.
Poruka koju šaljemo glasi: „Sačuvaj svoju individualnost, istakni razlike, ali ne dozvoli da te one udalje od drugih!“
Projekte aktivnosti koje smo sproveli su: početno anketiranje, realizovanje radionica sa srednjoškolcima i završno anketiranje.
Početno anketiranje sprovedeno je sa učenicima i nastavnicima. Njime smo želeli da se informisemo o aktuelnom stanju u školama, po pitanju problema diskriminacije, kao i da prikupimo potrebne informacije za kasniji rad na radionicama.
Na osnovu odgovora učenika zaključili smo da je diskriminacija prisutna u svim oblicima i na svim relacijama. Identifikovana je diskriminacija po nacionalnosti, na osnovu fizičkog izgleda, socijalnog porekla, usled postojanja invaliditeta, po verskoj osnovi, itd.
Nastavnici ukazuju na to da je u njihovoj školi prisutno psihičko nasilje, da su meta diskriminacije učenici sa manjim kapacitetima za praćenje nastave, da je prisutna na osnovu nacionalne pripadnosti i socijalnog statusa.
Radionice su održane decembra meseca 2015.godine Učenici su u svim školama bili podeljeni u dve grupe, posebno prvi i drugi razred, a posebno treći i četvrti. Za svaku grupu je bilo predviđeno najviše 20 učenika, što znači da je na nivou jedne škole učestvovalo oko 40 učenika, ukupno 120 učenika. One su predstavljale suštinu rada na projektu sa učenicima. Njihovom realizacijom je ostvaren specifičan odnos sa učenicima, kojima je najpre omogućeno da se informišu o svim aspektima problema diskriminacije, a onda i da testiraju svoje stavove, zastupaju svoja mišljenja i menjaju svoje ponašanje.
Saznali smo da se učenici ne obraćaju često školskom psihologu/pedagogu ili razrednom starešini kada im je potrebna pomoć za rešavanje nekog problema u školskoj zajednici, jer, kako kažu, “često od toga ne bude ništa”. Uočili smo postojanje stereotipa i predrasuda na osnovu fizičkog izgleda pojedinih osoba, tendenciju da diskriminišu sve one koji konzumiraju drogu, one koji se bave prostitucijom, kao i ljude koji su homoseksualne orijentacije. Takođe je bio prisutan konformizam, nepoštovanje tuđeg mišljenja, nekolegijalnost, verbalno nasilje, i nizak nivo tolerancije po pitanju ljudi različite nacionalne, rasne i verske pripadnosti.
Nakon radionica sproveli smo završno anketiranje na osnovu kojeg smo prepoznali da je postignut boljitak u radu sa srednjoškolcima. Učenici su izjavili da je projekat uspeo da im približi situacije u kojima se mladi međusobno diskriminišu i da na jednostavan i praktičan način razjasni mehanizme putem kojih nastaju stereotipi i predrasude.
Većina učenika smatra da je ključ u smanjenju diskriminacije u celokupnom formalnom i neformalnom obrazovanju omladine, te je zato potrebno krenuti od osnovne društvene jedinice, porodice i na taj način formirati socijalne stavove kod mladog čoveka. Učenici veliku važnost pridaju vannastavnim aktivnostima (boravak u prirodi, radionice, sportski događaji) želeći time da naglase da je školska atmosfera potpuno drugačija od vanškolske, te da su samim tim i odnosi građeni u drugačijim okolnostima različitog kvaliteta.
Dobijene rezultate i celokupan rad na projektu možete pročitati u našem bukletu. Javno su predstavljeni na Konferenciji koja je održana 26. marta na Filozofskom fakultetu u Nišu. Podrška i predlozi učenika, stručnih saradnika i profesora motivisali su nas za dalji rad koji će biti usmeren na redukciju diskriminacije kod učenika osnovnih škola, na pokušaje sistemskog menjanja i dodatne edukacije nastavnika, a sve u cilju bezbednijeg i srećnijeg zajedničkog života.
D.Milošević