Vlast hapsi neistomišljenike, a štiti svoje kadrove

Pre nekoliko dana u dnevnom listu “Blic” objavljen je tekst pod naslovom “HAPSE SAMO ZA KAMERE”. U tekstu se navodi: “Vladajuća koalicija ima ustaljenu praksu. Prvo se kroz nezvanične kanale u medijima pojavi ko će da bude uhapšen. I za nekoliko dana se to i dogodi. Tako je bilo do skoro”.
Kako to objasniti?
Reformistička stranka za ovaj fenomen vlasti ima jednostavno objašnjenje. Odmah nakon preuzimanja vlasti, nosioci vlasti, a posebno SNS, započeli su propagandni rat protiv opozicije i neistomišljenika, iznošene su neistine ili poluistine; blaćena je opozicija i sve što bi da zasmeta i, naravno, hapšeni su članovi opozicionih partija, i to vrlo ugledni ljudi u svojim sredinama. Njihova deviza je bila “svi u prethodnoj vlasti su nezakonito radili, svi su lopovi, svi su kriminalci i zato ih treba sve pohapsiti”. To je kod neupućenih građana stvorilo sliku borbe protiv korupcije i kriminala, a SNS-u je odjednom porastao rejting u narodu. Šta je bilo sa tim silnim i svakodnevnim hapšenjima? Ko je od uhapšenih osuđen? Naravno – niko.

Ali zato smanjenje plata i penzija građani prihvataju bez većih problema, jer su zadovoljni kada im je bivši gradonačelnik uhapšen, kada im je prethodni direktor uhapšen, jer “su oni lopovi, sve su pokrali, pa je predsednik vlade morao da smanji plate i penzije”.
Hapse se lekari za 200 evra, a 24 sporne privatizacije više niko i ne pominje. Tajkuni i dalje uživaju sve privilegije, lepo su se uklopili u novu vlast.
Tako je bilo do pre nekoliko meseci, ali sada se menja taktika vlasti. “Blic” u istom tekstu objavljuje:
“Danas, nova praksa je sledeća: Kada se desi neka afera, nadležni i nenadležni gromoglasno najave da će njeni akteri brzo i nemilosrdno biti uhapšeni. I ništa od toga”.

Reformistička stranka i za ovakav stav vlasti ima objašnjenje.
Nosioci afera poslednjih nekoliko meseci su članovi vladajućih partija ili njihovi lojalni kadrovi. Primera ima dosta.
Afera “LOTO”, gde su visoki funkcioneri najavljivali oštre mere za učesnike afere, a na kraju je ispalo da je kriva kuglica 21. I ništa od toga.
“Najveći moralista naprednjaka” Đukanović snimljen kako u ponoć sa sedmoricom tipova dolazi džipom u Državnu lutriju Srbije (DLS), a na pitanje novinara šta rade u to vreme u DLS, on odgovara da su krečili. Ne znamo kako se to kreči DLS u 2 sata posle ponoći sa tašnama. I ništa.

Afera o nameštanju fudbalskih utakmica za koju je burno najavljena istraga, ali bez rezultata.
Afera o nezakonitom povećanju plata, gde su po nalazu upravne inspekcije Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave više od 130 funkcionera iz 35 gradova i opština nezakonito uvećane plate za 30%. I pored toga što se radi o nezakonitom trošenju budžetskih sredstava (krivično delo), vlast ne preduzima nikakve mere. I ništa od toga.
Možemo navoditi još mnogo primera kršenja zakona, krađe, kriminala, nameštanja tendera, nepoštovanja sudskih odluka koji ostaju nekažnjeni. Ali počinioci tih dela su članovi vladajućih partija ili njihovi verni saradnici. Za njih zakoni Republike Srbije ne važe.
“Zakoni važe samo za opoziciju i neistomišljenike”.

I dok se vladajuća garnitura bogati (preko raznoraznih mahinacija, skrojenih tendera, nezakonitim povećanjima plata…), veći deo građana Srbije se bori za preživljavanje.
Umesto parole “Sve je isto, samo njega nema”, Reformistička stranka predlaže novu parolu: “Sa njima nema neizvesnosti – sve je gore i gore”.