[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar australijskog SBS radija
Kada bi se kojim slučajem omakla greška pa da ovo “Niš” bude bez navodnika, onda bi ovo podsećanje na 60.godišnjicu od potonuća broda “Niš” u Beogradu, delovalo i kao ubedljiva i aktuelna vest.Jer Niš poslednjih decenija zaista tone, svakog dana, sve više i u svakom pogledu, zato što je kao i njegov imenjak, brod, pretovaren problemima. Broj “žrtava” ovog aktuelnog tekućeg potonuća jož nije utvrđen.
Početkom septembra 1952. godine Brankov most u Beogradu bio je zatvoren zbog popravke, pa se iz Zemuna u Beograd i, obratno, išlo autobusima do mosta, ili brodovima „Niš“ i „Zagreb“. Bili su to mali brodovi, kapaciteta do 60 putnika, koji su tih dana, zbog otežanog saobraćaja, prevozili čak i dvostruko više ljudi.
Brod „Niš“ je 9.septembra 1952.godine tačno u 13 sati isplovio iz Beogradskog pristaništa. Tačan broj putnika nikada nije utvrđen, iako se zna da je bilo prodato 106 karata . Videvši da se sprema nevreme, Ferdinand Nobilo, kapetan broda je odlučio da isplovi ranije, i za to je dobio odobrenje nadležne službe. Tako je „Niš“ krenuo na svoju poslednju plovidbu jer ga je kod Velikog ratnog ostrva zahvatila oluja sa kišom, gradom i vetrom.Jedan snažan talas, nagnuo je brod na jednu stranu, pa krmaroš Jovan Gvozdić nije uspeo da okrene pramac prema vetru, niti da brod približi obali. Novi udar vetra prevrnuo je brod u 13 sati i 12 minuta, a za narednih nekoliko minuta je potonuo na dno dubine 14 metara.Nastradalo je preko 100 osoba jer je većina putnika bilo “zarobljeno” u utrobi broad gde su se sklonili od kiše I oluje..Bila je to najveća mirnodopska nesreća na rekama ondašnje FNRJ. Istraga je, međutim, zaključila da je za nesreću kriva „viša sila“ – vetar orkanske jačine koji je čupao drveće iz korena.
Iste večeri uz pomoć broda dizalice „Soča“ počelo je vađenje potonulog „Niša“. Prema pisanju lista Borba od 11. septembra 1952. godine, gnjurac Bogoljub Perić prvi se spustio do kabine u kojoj je zatekao jeziv prizor – mrtvog mornara kako grli katarku broda i još 55 leševa. Posle velikih teškoća, oko četiri ujutru „Soča“ je izvadila potonuli brod koji se na dno spustio u položaju kao da plovi i gotovo potpuno neoštećen. Do pola osam ujutro izvađena je i poslednja žrtva. Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost.
Sadašnjim građanima Niša bio delovala verovatnom i vest da je “potonuo Niš”, a ne brod “Niš”.Jer, ovaj grad u poslednje vreme zaista tone u svakom pogledu pretovaren nevoljama i problemima i velikim brojem ljudi koji se kao slepi putnici koji se ukrcavaju na brod za koji i ne znaju kud plovi i šta ga sve može snaći tokom plovidbe.Političkim kapetanima aktuelnog niškog broda bi verovatno najviše odgovaralo da se sva dosadašnja i buduća potonuća pravdaju nepredvidivim meteorološkim prilikama.
Ne znam zašto, ali mi se kao građaninu Niša sve nekako pričinjava da ovo gorko sećanje na sudbinu broda “Niš”,liči I na nekakvo “sećanje na budućnost”!