[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar australijskog SBS radija
Ponosim se što živim u gradu kome se (još) nije desilo ništa što bi moglo da liči na ružan odjek onog albanskog „droniranja“ pameti koje smo videli na utakmici Srbija-Albanija. Jer, dobrio je poznata ona narodna –ako je neko lud, ne budi mu drug. Ali se ne ponosim činjenicom što su režiseri one „dronirane“ provokacije na fudbalskoj utakmici uspeli da „inspirišu“ neke nakaradne čuvare srpskog nacionalnog ponosa da odgovore atakovanjem na poslastičare i pekare i njihove vlasnike Albance i Gorance, kao i njihove bogomolje širom Srbije, ugrožavajući im živote i imovinu.
Kao i većina normalnih i civilizovanih građana Srbije naravno da sam bio uznemiren pojavom onog drona na utakmici Srbija-Albanija u Beogradu, ne sa zastavom kako često govore neki mediji i novinari, već sa “krpom” na kojoj je bila karta Velike Albanije sa likovima najpoznatijih inspiratora takve ideje.Ta karta “kači” ne samo teritorju Srbije šire od sadašnjih administrativnih granica Kosova I Metohije, već i delove Crne Gore i Makedonije. Međutim, nije mi padalo na pamet da iste večeri ili narednih dana izađem na ulicu i atakujem na poslastičarske radnje i pekare Albanaca i Goranaca, koji inače već decenijama postoje i u Nišu. Ili na neku džamiju jer zašto bih na mržnju odgovarao mržnjom ili ne nerazum nerazumom? To uostalom nije ni srpski niti svetosavski, mada je činjenica da u svakom žitu, pa i našem ima i kukolja.
Osećao sam se neprijatno i uvek kada sam mogao da pročitam vest da je bilo ko i bilo gde u Srbiji napadnut samo zato što je drugačiji, druge nacionalne pripadnosti, boje kože ili drugačiji po bilo ćemu, pa i seksualnom opredeljenju. Nisu me interesovala nikakva moguća i nemoguća opravdanja da su u pitanju nekakvi odgovori na provokacije, ili nekakvo ponosno pokazivanje zuba.Uostalom, zar oni koji su bii spremni da dignu ruku, kamen, ciglu, motku i nož, ili ne daj bože potegnu i oružje na one koji su po bilo čemu drugi ili drugačiji, zar će napadima na Albance i Gorance po Srbiji, učiniti neštio dobro za dalji položaj i veću bezbednost preostalih Srba na Kosovu i Metohiji? Neće svakako, ali će zato doprineti vešto i nepravedno u svetu stvaranoj slici o Srbima. Kao genocidnom i netrpeljivom narodu. Otuda i moj stav da u glavama onih koji to rade nema mnogo pameti i mudrosti.
Albanci su se inače baš “zaigrali dronovima”.Tako su ovih dana, posle Beograda, na državnoj prvenstvenoj utakmici Flamurtarija i Skënderbeua u Valoni kopirali koreografiju s utakmice sa Srbijom . I ovaj put dron je bio u centru pažnje. Međutim, nije nosio mapu Velike Albanije nego državnu zastavu sa orlovima. Publika je ovu dron-reprizu dočekala dugim aplauzom , a meč je završio rezultatom 1:1.
I neka ih, neka se igraju dronovima iznad svojih glava i na svojoj teritoriji. A sa državnog vrha u Tirani, ako Srbiji i dalje šalju poruke o želji da “iskreno žele da grade dobrosusedske odnose”, neka ne zaboravljaju da su oberučke priznali samoproklamovanu državu Kosovo, a kad već jesu, onda sa Srbijom i nisu direktni susedi.
Iskreno molim svoje sugrađane da kao i do sada ostanu civilizovani i trezveni. Ali molim i sve druge građane Srbije, a naročito one “zajapurene branioce nacionalnog ponosa”, da nijednim potezom ne ugrožavaju nikoga iz svog komšiluka kako time ne bi zabijali golove u našu sopstvenu nacionalnu mrežu. Da time ne pomažu onima koji ne kriju da nas ne vole kako bi nalazili razloge za svoju mržnju.