– Oni koji ne rade dobro, koji zloupotrebljavaju položaj i koji su loši momci u policiji „ubedljiva su manjina“ – reče ministar i doktor Nebojša, ali ostaje pitanje: koje su to UBEDLjIVE MANjINE koje treba eliminisati od lokalnog do državnog nivoa?
Ne boji se Nebojša da kaže uvek ono što misli i taj ministar-doktor Nebojša Stefanović uvek je jasan, baš kao i u tekućoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji, koji se vodi na sednici državnog Parlamenta u Beogradu. Za razliku od prethodne sednice, kada je bilo žestokih rasprava, svađa i zabava za narod (uz izbacivanje Zorana Živkovića sa sednice), ova rasprava ide, začudo, u velikom saglasju sa opozicijom. I kada ministar dr Nebojša izjavi da u policiji ima i „loših momaka“ i onih koji zloupotrebljavaju položaj, ali to je „UBEDLjIVA MANjINA“ u odnosu na one koji rade dobro i savesno izvršavaju odgovorne zadatke. Prosto me je začudilo da ovakva konstatacija i tako javno izrečena misao o „ubedljivoj manjini“ u najvišem zakonodavnom telu nije naišla ama baš ni na kakvu reakciju ili komentar. Opozicija se uspavala, nije više tako kritički raspoložena prema većini na vlasti, ili je nešto treće po sredi? Pitanje je ovo koje svakako zaslužuje bar površnu analizu. Zapravo, na šta ukazuje svojversvni fenomen „ubedljive manjine“, koliko je rasprostranjena, na šta sve ukazuje?
MNOGO „UBEDLjIVIH MANjINA“!
Svaka čast ljudima koji rade u organima unutrašnjih poslova, svaka čast za sve uspešne akcije na sprečavanju i otkrivanju kriminala, ubistava i mnogo toga nezakonitog. To je svakako nesporno i ministar dr Nebojša je u pravu kada kaže da su i oni drugi i drugačiji, loši momci, u manjini. Samo, nekako mi i jezički i suštinski loše zvuči ako je ta manjina „ubedljiva“. I slažem se, ipak, ministar je u pravu – ta manjina je zbilja i to onako baš-baš „ubedljiva“! A kad je neko, ili nešto, ubedljivo, onda zaslužuje i da mu se posveti baš takva „ubedljiva“ pažnja.
I tako, kada krene proces jezičko-suštinske analize o terminu ubedljivosti, dođemo začas do gomile raznovrsnih isto tako „ubedljivih“ primera, koji zaslužuju punu pažnju. Da krenemo, na pimer, odozgo, od Parlamenta, poslanika, prestonice i državnih funkciionera i činovnika, pa da se spustimo do osnovne ćelije u lokalnim samoupravama. Eto, kao prvi srpski savremeni fenomen – poslanici. Među njima je „ubedljiva“ manjina onih koji, recimo, glasaju iz Bodruma, koji naplaćuju nezarađene dnevnice, koji za tih desetak i čak po dvadeset godina poslanikovanja završiše fakultete, a imali su na početku neki treći, eventualno četvrti stepen stručne spreme, ima u manjinskom broju i onih koji su istovremeno i direktori javnih preduzeća, gradonačelnici, a sada, doduše, „samo“ predsednici lokalnih skupština, ali su i dalje neprikosnoveni mali bogovi u svojim mestima. Neki od njih možda u ovom sazivu nisu poslanici, ali zato kao direktori javnih preduzeća primaju po desetine plata (!?) u iznosu od oko ili preko 30.000 dinara, kao što je dobro poznati primer Bajatovića na čelu „Srbijagasa“, zatim guvernerke sa fiksiranih 6.000 evra plate, dok je starijoj ćerki i zetu obezbedila „samo“ 4.500 evra i to već odavno, samo dva meseca po stupanju na guvernersku funkciju… Koliko je takvih „ubedljivo manjinskih“ primera prosto je nezamislvo i nepristojno visokih plata u državnim i čak lokalnim javnim preduzećima, takozvanih nezavisnih tela kontrole i nadzora – opet odgovor glasi da je reč o „ubedljivoj manjini“. I sve te ubedljive manjine su baš-baš velika i jako ubedljiva bruka za aktuenu vlast.
Zbog svega toga ministrovo otkriće da postoji „ubedljiva manjina“ loših momaka zaslužuje punu pažnju. Kao da je dr Nebojša imao nameru da podstakne poslanike na razimšljanje o raznim varijantama ubedljive i neubedljive većine, manjine i ostalih očito problematičnih i još uvek nedovoljno razjašnjenih termina. Da li je možda problem u tome što prvo treba jasno definisati da ona ubedljiva manjina baš ubedljivo i uveliko bruka ovu ubedljivo pozitivnu većinu. Na lokalnom nivou fenomen je utoliko veći, jer ovde ugledna i odabrana manjina privilegovanih i raznovrsnih funkcionera i funkcionerčića jednako predstavlja bruku za onu većinu – bez privilegija.
Dođosmo tako na inspirativno i ubedljivo štivo – zar ne?
(U sutrašnjem jutarnjem izdanju www.gradjanin.rs čitajte o “ubedljivoj” manjini, ali u lokalnoj samoupravi Niša)
Foto:panoramio.com