[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar SBS radija
Da li lokalna gradska vlast primenjuje iste aršine ocenjujući „sukob interesa“ aktuelnog potpredsednika Skupštine grada Nenada Stankovića i poznatog gradskog advokata i člana Gradskog veća Srđana Aleksića? Ako je Aleksić po prvostepnoj odluci Agencije za borbu protiv korupcije „kriv“ zato što principijelno kao advokat štiti radnike jednog gradskog javnog preduzeća kojima je uskraćeno pravo na jubilarne nagrade, a zatim i Gradsku stambenu agenciju po tužbi građana, u kojoj to mi onda zemlji živimo i da li je u toj zemlji politika važnija od prava i pravde? I da li je advokat Aleksić dobio negativnu političku recku već kada je pred sudom u Strazburu zastupao borce Niša i Srbije oko isplate takozvanih ratnih dnevnica?Nije valjda on kriv što je Srbija evropski rekorder po broju predstavki koje su građani Srbije uputili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu jer su se osećali nezaštićenim pred pravosudjem u svojoj zemlji?
Građanin je ovih dana već pisao da je Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF), koji je nedavno proglašen za najbolji i najagilniji u Srbiji, čini se zalud pokrenuo inicjativu da Skupština grada Niša stavi van snage odluku kojom ne prihvata inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenje Nenada Stankovića sa funkcije zamenika predsednika Skupštine zbog sukoba interesa. Inicijativi LAF-a za smenu gospodina Stankovića prethodilo je jasno upozorenje Agencije za borbu protiv korupcije da je on prekršio član 31. Zakona o Agenciji jer je nije obavestio da je u trenutku stupanja na javne funkcije odbornika i zamenika predsednika Skupštine grada obavljao i posao zamenika direktora gradske Direkcije za javni prevoz. Odluka Agencije kojom je to utvrđeno postala je konačna u oktobru ove godine, a gradski parlament je čak svojom odlukom stavio do znanja da ne prihvata inicijativu Agencije. Biro za društvena istraživanja /BIRODI/ iz Beograda je u svom saopštenju upozorio srpsku javnost da je na ovaj način aktuelni sastav Skupštine grada Niša proglasio svojevrsnu “korupcijsku autonomju” na taj način direktno promovišući nepoštovanje zakona,principa nekažnjivosti funkcionera i koruptivno ponašanje u javnom sektoru.To dalje daje krila svim funkcionerima kojima ništa ne znače pravne norme, etički standardi i javni interes koji inače obavezuju fukcionere da u svom delovanju, ponašanju i odlučivanju ne narušavaju ugled institucija i grada Niša. Ovakva neodgovorna i nesavesna “odbrana” Stankovića je i svojevrsno pljuvanje po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je jedan od glavnih antikoruptivnih zakona, a Agencija jedan od najvažnijih državnih organa nadležnih za oblast borbe protiv korupcije.
Na drugoj strani, nekako mimo očiju javnosti teče priča o „sudbini“ člana Gradskog veća, niškog advokata Srđana Aleksića, koji se našao na tapetu Agencije za borbu protiv korupcije iz razloga koji mogu biti vrlo diskutabilni jer šalju poruku, u ovom slučajju jednom advokatu, da ulaskom u politiku mora da se odriče osnovnih načela svoje profesije, Ustava, advokatskog kodeksa i zakletve,dok je na nekoj političkoj funkciji, bez obzira što svojim zastupanjima građana u toj istoj zemlji pokazuje da su građanima, bilo gde da su zaposleni,uskraćivana osnovna prava iz radnog odnosa ili druga. Ili samo zato što se bori za pravnu i pravednu državu, što svoju profesiju ne želi dsa baci pod noge zarad političkih i politikantskih interesa i što time brani i jedno od osnovnih programskih načela i vladajuće stranke kojoj trenutno pripada /SNS/ koja je osvojila vlast pored ostalog i obećanjem da će se u Srbiji građani osećati pravno sigurnim i zaštićeninm?
Ne želimo da ovom prilikom branimo advokata Aleksića, ali je njegova Žalba upućena Agenciji za borbu protiv korupcije 28.oktobra 2014.godine i na koju čeka odgovor, u najmanju ruku zaslužila da se nađe pred očima javnosti.A on se žalio na ovakvo Rešenje Odboru Agencije za borbu protiv korupcije kojim se inače preporučuje „Javno objavljivanje preporuke za razrešenje sa javne funkcije člana Gradskog veća Niša“ jer navodno prvo nije obavestio Agenciju da u trenutku stupanja na javnu fnkciju člana Gradskog veća obavlja advokatsku delatnost,zatim da svojom „advokatskom delatnošću ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije člana Gradskog veća zastupajući stranke u sudskim postupcima protiv javnih preduzeća čij je osnivač grad Niš, ili protiv grada Niša“, kao i da navodno zbog toga „u sukobu interesa“ i zato što je zastupao Javno preduzeće „Gradska stambena agencija“, ne obaveštavajući o tome Agenciju za borbu protiv korupcije i Skupštinu grada Niša. Agencija još podseća Aleksića da je Kodeksom profesionalne etike del.broj 84-6/2012. od 11.februara 2012.godine predviđeno da „advokat treba da odbije ako je sa suprotnom stranom ii sa njenim punomoćnikom u porodičnim, ličnim ili poslovnim odnosima koji objektivno mogu da dovedu u sumnju njegovu nepristrasnost i savesnost“…
U svoj žalbi upućenoj Odboru Agencije za borbu protiv korupcije advokat Srđan Aleksić ističe da on lično nije obavestio Agenciju da u trenutku stupanja na javnu funkciju člana Gradskog veća obavlja advokatsku dužnost, ali da je takvo obaveštenje Agencija dobila 27.avgusta 2012.godine od strane gradonačelnika Niša na propisanom obrascu. Advokat Aleksić se pita zašto Agencija nije već tada reagovala ocenom da je u nekakvom „sukobu interesaa“, što je bila dužna da učini u zakonskom roku od 30 dana, a tek posle više od dve godine insistira na „pravnom formalizmu“ da je on lično nije obavestio o tome. U svojoj žalbi Aleksić dalje navodi da nije nikakva tajna da se bavi advokaturom kao javnom službom koja je definisana Ustavom i Zakonom o dvokaturi. O dalje podseća da je članom 27. Zakona o borbi protiv korupcije kaže da je „funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom“ i da je „funkcioner dužan da se pridržava propisa koji ureeđuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana kroz savesno i odgovorno vršenje javne funkcije“. Aleksić podseća i da se u ovom člano Zakona za borbu protiv korupcije naglašava još i da je „funkcioner dužan da izbegava staranje odnosa prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost i da ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili podnosti za sebe ili povezano lice“.Istim zakonom se definiše i da je sukob interesa kada “ funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, odnosno službene dužnosti na način koji ugrožava javni interes“!Tim povodom Aleksić naglašava da na sud kao samostalni i nezavisnim organ nikako nije mogao da utiče kao javni funkcioner i time pridobije javnu korist za sebe ili nekog drugog. I konačno i pitanje istaknuto u žalbi – od kada se i na osnovu čega zastupanje pred sudom može smatrati „povredom javnog interesa“?!
Čekajući odgovor Agencije za borbu protiv korupcije advokat Aleksić kaže da je postao „neomiljen“ još kada je pred domaćim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu počeo da zastupa borce Niša i Srbije oko isplate ratnih dnevnica.Često mu je prigovarano da nije u redu da kao advokat bude „protiv države“, pa još i pred jednim međunarodnim sudom.Ali, on tim povodom naglašava da nije protiv države, već protiv nepravde, a za pravednu i pravnu državu.Zatim je zastupajući grupu radnika JP Direkcija za izgradnju grada pred sudom dokazao da je tim radnicima uskraćeno pravo na jubilarbne nagrade, inače predviđene i aktima tog preduzeća.Tadašnji drektor Direkcije, lider URS i narodni poslanik Branislav Jovanović ga je javno napao da je presudom o isplati jubilarnih nagrada ugrozio budžet Direkcije i budžet grada i zatražio da gradonačelnik protiv Aleksića podnese prijav za sukob interesa.Nešto kasnije, niko se nije bunio kada je advokat Aleksić zastupao pred sudom Gradsku stambenu agenciju spašavajući neekoliko desetina miliona dinara gradskih budžetskih para.
-Kakav god bude stav Odbora Agencije za borbu protiv korupcije na moju žalbu, ja se nikada neću odreći svoje advokature, advokatskog kodeksa i zakletve, kao i Ustavne definicije moje profesije.Ja sam u politku i ušao sa ciljem da pored advokature i javnom funkcijom doprinesem efikasnijoj borbi protiv korupcije i većoj pravnoj zaštiti i sigurnosti građana.A ako se to ne sviđa nekim političarima i to definišu kao nekakav „sukob interesa“, pa još i ako moja žalba ne bude prihvaćena, ja onda nemam više šta da tražim u politici. Otićiću sam, ne čekajući da me iko smenjuje, kaže za Građanin advokat Srđan Aleksić.