Kada neko izgovori reč Kobra, većina ljudi pomisli na opasnu zmiju, iako je samo 10% ujeda zmija iz ove porodice smrtonosno. Nekima će se na pomen ove reči pojaviti slika zmije koja “igra“ uz melodiju frule, ali ni ovo nije potpuno tačno. Kobre su zapravo potpuno gluve, a pokrete koje prave ustvari su reakcija na podrhtavanje tla, koje proizvodi spretni uk svirač (ukrotitelj zmija) lupanjem nogama o tle.
Meštane Donje Toponice, Donje Trnave reč kobra poslednjih godina asocira na aktivizam mladih i na društveno odgovorno ponašanje u lokalnoj zajednici.
Grupa „Kobra“ nastala je iz istoimenog karate kluba kao neformalna, neprofitna i nestranacka organizacija sa ciljem zastite zivotne sredine i podsticanja omladinskog aktivizma. Prvi projekat koji su realizovali 2008. pod nazivom „Oboji zeleno“. Drugi projekat realizovan je 2009. godine pod nazivom „Dom za sve“.
“Kada smo nastali bilo je teško dokazati svoje namere. Predsednik sela nas je odbio kada smo mu tražili ključ Doma za kulturu, sa obrazloženjem da ćemo tamo da se drogiramo, opijamo itd. Za konkurs “Milion stabala” rekli su nam, šta će vam toliko za naše malo selo. Niko nas u početku nije shvatao ozbiljno. Kada smo se dokazali prvom akcijom, kojom smo uklonili divlju deponiju, I na tom mestu izgradili park za decu, onda su i meštani počeli da nas gledaju drugačije. Za vreme te akcije došlo je i do omasovljavanja grupe, koja je u početku brojala oko 10 članova.” – počeo je priču za Gradjanin, Milan Stojiljković, predsednik udruženja
“Svakom novom akcijom smo dobijali naklonost novih meštana, i na taj način smo postali “institucija”. To kažem, jer ni Savet građana, lokalna vlast, pojedinci ne mogu da reše probleme koje može da reši grupa mladih entuzijazista, upoznatih sa problemom na terenu. Danas nas doživljavaju kao servis koji mora da rešava sve probleme sela. Ponekad nam je teško da odbijemo meštane i da im objasnimo da se mi bavimo prevashovdno mladima.”
Ćlanove Grupe Kobra pokreće entuzijazam i želja da nešto urade za lokalnu zajednicu odnosno za sebe. Sve se svodi na volonterski rad, A o načinima finansiranja pričali smo sa Slobodanom Bodom Dimitrijevićem, jednim od osnivača grupe.
“Finansiramo se isključivo od donacija, projektnog finansiranja i fand raising-a. Fand raising je nešto što još uvek nije sasvim zaživelo na ovim prostorima, ali je u svetu vrlo popularno. To je ustvari prikupljanje sredstava od pojedinaca iz biznis sektora, članova lokane zajednice. Imajući u vidu da se veliki broj donatora povlači, smatramo da je budućnost u fand raising-u. Na žalost kultura filantropije nije dovoljno razvijena, što otežava rad civilnog sektora.”
U okviru grupe trenutno funkcionišu tri tima. Tim za mlade; tim za sport i kulturu; i tim za zaštitu životne sredine. U procesu je formiranje tima za poljoprivredu.
“Sledeće godine očekujemo uspešnu realizaciju projekta u predviđenom periodu. Nadamo se da ćemo preko ovih projekta uspeti da pospešimo mlade da razviju svoja interesovanja, kao i da se aktivno uključe u razvoj kulturnog života u lokalnoj zajednici kojoj pripadaju.” – rekla je Sandra Mitrović članica Tima za mlade, a zatim nas je upoznala sa projektima planiranim za sledeću godinu.
- “Mladi na selu danas” – projekat podrazumeva da se sela obilaze biciklom, i da se snimi dokumentarac o tome. Ove godine smo obišli sto sela u šest opština.
- “Dnevna soba – otvoreni klub” – prostor za decu i mlade, gde će se puštati filmovi, organizovati svirke, predstave i sprovoditi edukacija mladih. Potrebno je dodatno opremiti postojeće prostorije
- “Mladi u poljoprivredi” – promocija poljoprivrede i organske proizvodnje, zdravog načina ishrane i preduzetništva u ovoj oblasti.
Sandra je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Tim za kulturu za narednu godinu sprema sledeće projekte:
- “Veliki muzički festival” – podrazumeva koncert poznatog benda, koji bi u našem selu trebao da okupi veliki broj mladih iz okolnih sela, ali i iz Niša. Želja nam je da upoznamo sa našim radom što veći broj mladih u niškim opštinama, ali da istom prilikom pružimo mogućnost mladim bendovima za afirmaciju.
- “Ulica fenjera” – želimo da repariramo stare fenjere, da ih stavimo u upotrebu i izložimo javnosti, u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Ovom akcijom želimo da potstaknemo mlade da se okupljaju na otvorenom, za razliku od danonoćnog surfofanja na internetu.
- “Učenje španskog i engleskog jezika” – namenjeno je svim zainteresovanim meštanima
- “Oktobarsko popodne” – to će biti 6. po redu. Tom prilikom dodeljujemo nagrade najboljim meštanima i meštankama za najveći doprinos radu naše grupe. Na osnovu iskusta pokazalo se da ova akcija odlično motiviše sve meštane da se društveno angažuju i doprinesu radu lokalne zajednice, što je jedan od naših ciljeva.
- “Godišnji tematski maskembal” – hladni dani su problem mladima u ruralnim sredinama, pa zbog toga u novembru želimo da realizujemo ovaj projekat u Domu kulture.
“Verujemo da ćemo našim programom za kulturu dopreti do nadležnih institucija, ali i svih zainteresovanih strana, kako bismo svim našim meštanima i meštankama, pre svega mladima, obezbedili uslove za jednako uključivanje u kulturni sadržaj, koji bi po difoltu trebalo da bude dostupan mladima i na selu.” – izjavio je diplomirani ekonomista Slobodan Boda Dimitrijević, asistent programa za kulturu.
Milena Milošević diplomirani biolog, predstavila je program Tima za zaštitu životne sredine.
“ZŽS je od esencijalnog značaja, jer ljudi ne mogu da žive u svom đubretu. ZŽS bitna je da bi živeli u zdravijoj sredini, i kad bi se malo potrudili shvatili bi koliko je takav način života ekonomičniji i zdraviji, a život čini lepšim i prijatnijim.”
- “Sat za našu planetu” – svake godine se obeležava u saradnji sa gradskim organizacijama
- “Svetski dan ZŽS” – ovom prilikom sprovodimo akciju čišćenja sela. Sledeće godine u planu je postavljanje kante za odlaganje otpada i tabela upozorenja o zabrani bacanja otpada, posebno pored Južne Morave. Istog dana obeležavamo puštanje u funkciju Doma za kulturu 2009. godine
- “Kao prvo – zasadi drvo” – u ovoj akciji želimo da posadimo sadnice visokog rastinja u Parku za decu u Donjoj Toponici. Ovim sadnicama bi se napravila tampon zona između parka I prometnog puta, da bi se povećala bezbednost dece. Takođe u planu je pošumljavanje još nekih parcela u Donjoj Trnavi i ispred Doma za kulturu, u zavisnosti od toga koliko sadnica obezbedimo.
- “Energetska održivost – krov nad glavom” – Ovim projektom želimo da udarimo temelje jednom dugoročnom cilju, a to je da Dom kulture postane samoodrživ. Želimo da postavimo solarne panele i kolektore za zagrevanje vode, radi održavanja energetske efikasnosti i promovisanja upotrebe alternativnih izvora energije. Potrebno je pr esvega srediti dotrajalu krovnu konstrukciju, zašta je potrebno veliko ulaganje donatora.
Kao što je Milena rekla na kraju, ovim mladim ljudima potrebna je pomoć. Neke od navedenih projekta je lako realizovati, ali za neke je potrebno ulaganje. Ono što mogu da urade sami, svojim entuzijazmom, sigurno će biti sprovedeno. Pokazalo se iz iskustva. Ovom prilikom Gradjanin.rs poziva sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu grupi “Kobra”. Za početak ne bi bilo loše da im se obezbedi besplatan internet u prostorijama Doma za kulturu. Ako u gradu mogu da postoje zone sa besplatnim internetom, zašto jedna takva zona ne bi mogla da postoji i u selu?
Takođe, nadamo se da “Kobra” neće imati problema sa strujom, kao letos pred održavanje internacionalnog kampa „Toponica open”. Pored ovog kampa u toku ove godine formiran je „Nasus“- Nacionalna asocijacija seoskih udruženja Srbije. Bili su jedni od pokretača ideje, imali su jedan zajedniciki projekat „Svi za selo, selo za sve“. Između ostalog tu su još i broje radionice i edukacije o značaju zaštite životne sredine, o značaju održavanja zdravih stilova života. Predsednik organizacije je proglašen za najboljeg aktivistu od strane Evropskog pokreta, dobili su i nagradu Zeleni list. „Crni i zeleni list“ se dodeljuju za najvećeg zagađivača i zaštitnika životne sredine. Priznanja dodeljuje je Pokret gorana Vojvodine i Radio Beograd 2.
Igor Aćimović