Posle romana prvenca Kapi oslikanog neba, koji nas na potpuno topao način vraća u neka bezbrižna vremena i budi u nama želju da se predamo svojim snovima, iz Srđanovog pera nam stiže potpuno urbana i pomalo opora priča o muško-ženskim odnosima, o današnjem svekolikom društvenom posrnuću ljudi koji bi trebalo da nam budu uzori, ali i nas samih.
Postmodernistička forma romana „Sve te grešnice“ Srđana Stojiljkovića u kojoj se prepliću pisma iz prošlosti sa aktuelnim događajima, otkriva čitaocu svevremenu ljubavnu priču sa gotskim elementima. Ali autor nije samo strukturom romana doneo drugačiji pristup temama života, ljubavi i smrti, nego i relativizovanjem moralnih i religioznih tabua. On se ne libi da kroz pripovedanje o neobičnoj i strašnoj ljubavi glavnog junaka – slikara Marka i tajanstvene devojke Selene – preispita i sam hrišćanski koncept svetosti. Tome doprinose i poglavlja u kojima se sukobljavaju pripadnici Pravoslavne crkve sa otpadnicima, a makijavelističke metode koje primenjuju i jedni i drugi čine da se zapitamo čiji su gresi veći i u ime koje istine je dozvoljeno prekršiti Božje zapovesti? Pisac ne nudi konačne odgovore, mada i samim postavljanjem pitanja rizikuje da njegova knjiga bude svrstana u jeretičku literaturu. Upravo to je izazov za radoznalog čitaoca da, probijajući se kroz tekst i nalazeći bartovsko zadovoljstvo u njemu, preispita svoje sumnje u ljubav i smisao postojanja, da bi iz te avanture izašao ohrabren ili pokoleban. Čitanje je avantura koja nije za svakoga, već samo za odvažne. Pogotovo kada je reč o delima poput romana Srđana Stojiljkovića, u kome i ruka grešnice misterioznom svetlošću povezuje ovozemaljski svet sa onostranom večnošću.
ŠTA JE KVALITET KNJIGE?
Stojiljkovićevo dosledno verovanje u konačnu ljubav ne izobličava i ne preuveličava sliku sadašnjeg trenutka. Naprotiv, narativna slika nije karikaturalna, već je potpuno zastrašujuća zbog verodostojnosti. Roman je potpuno filmičan, pa tokom čitanja, nesvesno, pronalazite odgovarajućeg glumca/glumicu za likove u romanu.. kada bi ova knjiga imala miris, to bi bio miris zanosnog.
Citat po izboru pisca:
Stajala je pred njim sasvim naga, i u tom trenutku se uozbiljila, bila je zbunjena i na licu joj je zatitrao osmeh koji je bio samo njen: Plah i smeten. “Ljubavi”, iz nje je izašao nežan šapat kojim je želela da ga obuhvati i da se zauvek uvuče u njegov zagrljaj, da zaustavi vreme i da tako ostane da živi.