[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Ozren Rašić, novinar
Zbog jednog događaja, pre više decenija, moji nadređeni šefovi su me u isto vreme i prekorili i čestitali.
Naime, osvanuo je 1. april, puklo proleće u Nišu, a ja negde u sredini programa kažem: Dragi slušaoci imamo jutros još jednu lepu vest za vas. U Nišu će se snimati film Zona Zanfirova. Kamere su spremne, glumci odabrani, ali postoji jedan mali problem. Snimateljska ekipa nema adekvatnog pevca pa se mole svi građani koji imaju gorostasne petlove sa velikim krestama da dođu u kafanu „Sinđelić“ kako bi žiri odabrao najkrupnijeg koji bi najbolje reprezentova duh tadašnjeg Niša! To je po gradu nastala prava trka, ko će pre da donese svog petla. Idu ljudi sa cegerima po gradu, žure u „Sinđelić“ da prikažu ponos i diku svoje avlije. A, u kafani Sinđelić, prepričavalo se kasnije, totalno unezvereni! Neki su se tada baš naljutili, tako da sam, rečeno današnjim žargonom, bio nedostupan nekoliko dana. Ali sve u svemu, lepo smo se smejali tih dana!
Anegdote Ozrena Rašića