U Pasterovom zavodu u Nišu danas je promovisana knjiga „Osnove modernog zdravstvenog menadžmenta“, autora docenta doktora Aleksandra Višnjića. To je prva knjiga u Srbiji koja na stručan način obrađuje ovu zapostavljenu temu koja je od velike važnosti, kako za građane, tako i za zdravstvene radnike.
Višnjić je zapravo sveobuhvatno objasnio važnost modernog menadžmenta u zdravstvenim ustanovama, koja olakšava uslove rada zaposlenima, ali i korisnicima zdravstvenih usluga. Knjiga je nastala posle pažljivo sakupljanog “materijala” tokom desetak godina predavačkog iskustva i upoznavanja sa modernim rukovođenjem bolnica i klinika u Evropi i SAD. Sam autor je sublimirao tamošnja iskustva i ovdašnju realnost, pokušavajući da donese u naše zdravstvo neka jednostavna pravila od kojih bi svi imali koristi.
– Knjiga je prvenstveno namenjena studentima medicine, stomatologije, farmacije i strukovnih studija, ali isto tako, udžbenik mogu koristiti i studenti svih poslediplomskih studija, kao i lekari, medicinske sestre i drugi. Nisam našao podatke da je sličan udžbenik postojao na prostorima bivše Jugoslavije, pa mi je čast da sam prvi na našim prostorima koji ovim putem želi da pojednostavi funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Zato je knjiga sistematizovana, prilagođena i osmišljena tako da je svi menadžmenti u zdravstvu mogu koristiti. Udžbenik je nastao posle pohađanja univerzitetske multidisciplinarne postdiplomske studije, internacionalnih kurseva, rada sa međunarodnim stručnjacima iz ovih oblasti, praktičnim radom sa studentima i doktorima na niškom i beogradskom Medicinskom fakultetu – objašnjava Višnjić. On kaže da bi, recimo u Nišu, na mnogim klinikama KC-a, kao i službama ili ambulantama Doma Zdravlja funkcionisanje bilo znatno uslovnije, samo kada bi sa željom, voljom i razumevanjem primenjivali znanja i veštine sažete upravo u knjizi „Osnove modernog zdravstvenog menadžmenta“.
– Vi sada imate neke nesvakidašnje probleme, kao na primer da u Domu Zdravlja ispred ordinacija čekaju zajedno i ona deca koja trebaju uput za snimanje ruke i ona koja zbog gripa imaju temperaturu, tako da to dete koje ima povredu ruke može da dobije grip (dodje zbog jednog, a “zaradi” drugo), što je besmisleno. U kliničko-bolničkom zdravstvu učestale su bolničke infekcije, padovi pacijenata, greške lekara… Sve je više dokaza da značajan broj pacijenata trpi štetu od nekog vida zdravstvene zaštite koja ima za posledicu povredu, produženu hospitalizaciju, pa čak i smrt. Pa tek gužve u čekaonicama, još i ulasci preko reda, to može i zdravom čoveku da podigne pritisak. To se događa u svim zdravstvenim ustanovama. Onda, recimo, imate jednu magnetnu rezonancu u Kliničkom centru u Nišu na kojoj su liste čekanja preduge… Šta će nama takve liste – šta znače liste čekanja? Zatim, zašto su doktori i sestre na biroima, a ne u zdravstvenim ustanovama? Školovani ljudi su najveće bogatstvo, a ne aparati, mašine! Zašto nema pravih planova i vizije? Sve su to problemi i u Nišu, koji se između ostalog obrađuju u knjizi, a koji su nezamislivi u uporednim inostranim zdravstvenim centrima – navodi Višnjić.
On napominje da je neophodno izbaciti prazne slogane, eliminisati strahovanja i stvarati poverenje! – učiniti da se zaposleni osećaju toliko sigurno da mogu da izražavaju svoje ideje i osporavaju stvari, i lomiti barijere između organizacionih jedinica, tj. ukinuti prepreke između različitih polja na kojima rade zaposleni, podsticanjem timskog rada.
– Klima za prave stvari, za prave promene potiče od rukovodstva. Na prvom mestu, mi imamo zarđalu, prevaziđenu strukturu upravljanja uopšte u zemlji. Dok to ne promenimo, a tu najpre mislim na filozofiju, pristup i percepciju rukovođenja, mi ne možemo da idemo napred ka bolje organizovanom zdravstvu. Ovde često direktori kao diktatori izdaju zapovesti, korišćenjem straha i kazne za povinovanje komandi, što je potpuni nonsens. Mi suviše enegije poklanjamo na formu i formalnosti, a ne na suštinu. Mi se izgubimo u sopstvenom nerazumevanju procesa i potreba. Mi zaboravimo šta smo, što postojimo, zbog koga. Mi se, takođe, vrtimo ukrug, sami sebe lažemo i zavaravamo. Time što je neko na visokom nivou u hijerarhiji, menadžer (direktor, ministar), ne postaje automatski lider. Najdeficitarniji resurs kod nas danas je talenat liderstva. Rukovodioci moraju da se školuju za rukovodjenje-kaže Višnjić. I dodaje:
-Kvalitet i sigurnost (pacijenata) u sistemu zdravstvene zaštite idu „ruku pod ruku“. Dobar kvalitet pružanja usluga, ono što u menadžmentu zovemo „usmerenost ka pacijentu (korisniku)” može da se uspešno realizuje samo u organizacijama koje imaju „kulturu kvaliteta“, odnosno u kojima su vrednosni sistemi ljudi u tim organizacijama dosledni opredeljenju za visoki kvalitet usluga. Organizacija mora da ima jasnu stratešku opredeljenost za pružanje kvalitetnih usluga, za izvrsnost, sa jasno definisanom misijom i vizijom, gde će osoblje na svim nivoima organizacije biti lično posvećeno takvom radu – zaključuje Višnjić.
M.S.
foto www.skyscrapercity.com