[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanka: Milica Vučković
Kada su počele prve probe za predstavu Ono naše što nekad bejaše, prvobitno nazvane Sremčev stari Niš, a za potrebe obeležavanja velikog jubileja 135 godina postojanja Prve niške gimnazije Stevan Sremac, ni oni koji su okupili gimnazijalce u ovaj projekat nisu mogli da naslute u kome će se pravcu predstava razviti.
Već prilikom prvog izvođenja, neposredno pred veliku akademiju za Dan škole, predstava je u krcatoj svečanoj sali gimnazije izazvala veliko oduševljenje i potražnju gledalaca da je makar još jednom odgledaju.
Ono što je bila namera autora teksta – da istovremeno izazove smeh i da razneži, uz veoma zanimljivu, originalnu i dinamičnu dramsku organizaciju, publika je primila bolje nego što se očekivalo.
Tome je, bez obzira na posvećenost i dobru volju mentora, najviše doprinela energija i entuzijazam učenika koji u predstavi glume. Postali su učitelji onima koji su ih učili.
Lakoća kojom su pristupili pripremama, sloboda da izraze svoje mišljenje i ideje, iskrenost u komunikaciji, želja da budu bolji i da napreduju, podigla je predstavu na jedan sasvim novi nivo.
Pokazali su kako se zajedničkom verom mogu prevazići prepreke, kako biti konstruktivno kreativan i kako dobru emociju pustiti u prostor.
Bilo je tu svega. Spontanih aplauza tokom probe, jer je neko ubacio novu dosetku. Rasprava oko pojedinih scena, kada ko izlazi, a kada ko zastaje na sceni. Ponekog šamara jačeg nego što je u predstavi to trebalo da bude. Istinskih grljenja. Kolektivne euforije pre nego što probe počnu, nestašluka i neozbiljnosti. Samo dok ne počnu sa probom, dok ne izađu pred publiku.
Onda, na sceni – profesionalnost koja nadrasta njihove godine. Poklanjanje svakog atoma svoje razigranosti gledaocima. Autentičnost u izrazu. I povrh svega – ljubav.
A ljubav, kao i voda, uvek nađe i put.
Ljubav kojom su igrali predstavu odvela ih je pravo na festival dramskih sekcija u Kragujevac. Osvojili su tri nagrade. Najznačajniju, koja potvrđuje koliko dospevaju do srca gledališta, nagradu publike za najbolju predstavu.
Ali tu, da pokupe zaslužene nagrade i stave tačku na višemesečne napore usklađivanja tekućih obaveza i konstantnih proba, nisu stali.
Vest da njihova sugrađanka Jovana Živković boluje od raka limfnih žlezda i da se njena porodica unajveće bori da dođe do finansijskih sredstava, kako bi obezbedila lekove i nadu u oporavak, podstakla ih je da odigraju predstavu njoj u pomoć.
Studentskom kulturnom centru i Gimnaziji Stevan Sremac, koji se od početka vode kao saradnici na ovoj predstavi, ostalo je samo da podrže njihovu želju i omoguće im da nastupe. Lutkarsko pozorište dalo je svoj prostor. Polovina karata rasprodata je za samo jedan dan. Jedan deo preostalih karata je rezervisan, a drugi deo će naši sugrađani moći da kupe uoči prikazivanja predstave, u ponedeljak, 28. aprila.
Predstava počinje u 19 časova.
Cena karte je samo 200 dinara.
Jovana, koja sa terapijama počinje u ponedeljak, radovaće se vašoj poseti. To će biti potvrda toga da nas nije loše vreme uzelo pod svoje.
Još uvek osećamo i delimo ono što imamo.
Vreme darivanja nije otkucalo.
Tako će predstava o Nišu Stevana Sremca, imaginarni susret Sremca sa likovima iz njegovih niških dela, kao i izmišljenim likovima koji zahtevaju od Sremca da ih pošto-poto unese u svoje pripovetke, komična ali i sentimentalna priča o tome kako se nekada živuvalo, ogovaralo i spletkarilo, svađalo se i praštalo, kako se galamilo i volelo, prerasti u univerzalniju priču o potrebi za ljudskom dobrotom i spontanošću, za onom niti zajedništva koja, dokle god je razumnih i plemenitih ljudi, nije izgubljena