[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Marko Smiljković
Neću da sudim o tuđim mentalitetima, ali kome toliko smetaju Nišlije pa se lako lati pera i bez ikakve potrebe osude građane i to na način za koji se može reći da je nipodaštavajući, bolje rečeno omalovažavajući. Vređaju našu sirotinju, sprdaju se sa jugom Srbije i to bez ikakvih relevantnih podataka kojim bi potkrepili njihov nazovi humor. Neću da osuđujem medije i ljude koji u njima rade. Oni su u ovom novom svetu novinarstva omalovaženi, već pojedine urednike koji s titulom druge generacije „Beograđanina“ već seku kasapskim masatom i dopuste naslov u novinama, reči u prilogu koje su nesuvisle temi ili potpuno neprofesionalan pristup priči. Na stranu to što svoje dopisnike stave u „nebrano grožđe“ jer ih sugrađani popreko gledaju, znajući da ništa nisu krivi. Možda bi me neko od tih urednika sada lupio po ramenu i gestikulacijom, ali i rečima pokušavao da kaže „ma, hajde pa to su samo reči iz kolumne, TV priloga…“. Jeste, ali ako se to desi jednom, pa dva puta pa tri, pa četiri puta, onda se stvara predubeđenje u Srbiji da su Nišlije zaista proste, da jedu prasetinu o postu, da niko ne zna da ubode nametnute nam padeže, da tučemo koga stignemo i da smo zapravo bahati, necivilizovani i pritupavi. I uzgred, sigurno da takvih ima u Nišu, ali ih sigurno ima više u Beogradu…
Zanimljiv primer za ove moje tvrdnje je tekst duboko poštovanog kolumniste lista „Danas“ Vladimira Jokića koji je sedeći u udobnoj stolici s 290 kilometara daljine u svom tekstu http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/constantinus_magnus.893.html?news_id=262141 o centralnoj proslavi Milanskog edikta u Nišu, a koji je naslovio „Sabor“, video što niko video nije. Popove ukrstio s prasićima, gluposti pisao neke nebulozne. Vidi se da nije imao šta da piše, pa ajde udri… On se kao zavitlava pa kaže: „Došli gosti, bila parada, roštilj, pivo, pečenja ko drva…“. Jedina istina je da je to bila dostojanstvena višednevna priredba za koju je dato brdo para, a sve se pretvorilo u dobru tezgu loših beogradskih muzičara. O tome je mogao da piše, a ovako, dobio je honorar od „Danasa“ za … Ne znam ni ja kako to da nazovem.
Drugi primer je kao visoko gledana emisija Bulevar na TV B92. U toj emisiji postoji jedan čovek sa naočarima, zovu ga voditelj. On stalno koristi neki prizeman humor da bi se našalio na račun nekog neobičnog događaja u seoskoj sredini. Tamo je kao sve lagano, razdragano, tamo se kao svi šale, dobacuju jedni drugima, a u stvari su stegnuti „kao dve pare u kesu“ jer im je neko rekao da moraju da budu svaki dan zanimljivi. Stalno se keze, iako često ništa nije smešno. Vidi se da su veštački srećni. E u toj emisiji emitovan je jedan prilog https://www.youtube.com/watch?v=fiS5rZAG6Wg&feature=share zbog koga sam odmah razmemorisao B92 i nisam ga gledao sve dok nisu počeli jedini da emituju Đokovićeve mečeve. Strašan prilog. Krajnje neprofesionalan. Priča govori o nekakvom loše napisanom saopštenju FK „Partizan“ i narator iz off-a kaže nešto kao: saopštenje kao da su pisale Nišlije jer oni ne znaju padeže… Gde nas dohvati na zub… Odakle iskopa tu rečenicu… Ali, da, tamo i prilozi moraju da budu interesantni makar uvredio 300.000 ljudi. Odjednom. Napravio ih na neobrazovanu stoku.
Primera ima još, ali bih spomenuo još jedan gde je na naslovnoj strani „Blica“ osvanulo nedavno „Šta znaju Nišlije ko su Vučić i Mali“, a aludirajući na onaj vic „Šta znaju deca šta su 300 kila“. Ne ulazim u itekako nejasne činjenice ko je tu i zašto tučen, ali kakav je to naslov. Opet šaljiv. Ne. Omalovažavajući. Da. Ceo jedan grad je navodno stavljen na stub srama kao neobrazovan i glup. Zašto? Znamo mi da je urednik hteo da kaže da žandarmerci nisu znali koga zaustavljaju (jer bi u protivnom bilo sumanuto da te nateraju da braniš gejeve, a onda na ulici vidiš premijerovog brata pa se sukobiš s njim, a da bi te potom suspendovali i da bi ti porodica ostala bez hleba!?) ali to se moglo reći na drugačiji način. Što pa moraju da znaju ko je premijerov brat. Kao da svi beogradski policajci to znaju. Da je tako bilo sumnjam da bi izašao naslov „Šta znaju Beograđani ko su…“. I od kad se službenici države, što žandarmerci jesu, dele po teritorijalnoj pripadnosti. Iskreno, žao mi je što je reč o „Blicu“ kome sam dao desetak najboljih godina života, ali generalizovanje stvari je uvek pogrešan pravac.
Možda me od svega ovoga više boli što iz mog grada niko ne reaguje kada se tako nešto dogodi. To se popularno zove gledati na život s filozofske distance, a objašnjava stanje duha gde ti se nešto loše događa, a ti to gledaš „mrtav ‘ladan“, iako bi nekog udavio zbog toga. Neću nikoga da davim, ali ne dam da se pljuje ono što volim. I to bez ikakvog povoda. Tek onako, jer si nemaštovit pa „pucaj“ na slabijeg.