[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milan Strongman Jovanović
Najranija državotvorna sećanja vezana su za Tita. Tapšali smo mu i s ljubavlju gledali njegovu fotografiju iznad školske table. Posle smo otkinuli na nacionalizam i na Slobu. Nije bilo vozila sa preko 4 sedišta, a da nije imalo Slobinu sliku.
Ono jeste da smo malo ratovali i da se malo ubijalo po beogradima i drugim srpskim gradovima…
Dobro, bile i neke sankcije…
Onda smo se smrzavali, šetali, lupali u šerpe i navodno samoinicijativno srušili Slobu.
Dođoše neki fini ljudi koji su spavali kod tetke na kauču, imali jedne patike i vijetnamku, vozili automobile od 1000 eura. I njih smo obožavali. Nismo znali kog više volimo Điniđića ili Koštunicu. Ono jeste da njihovi ljudi stekoše stotine miliona, ali eto – desi se.
Onda na red dođe “giv mi fajf” Boris, lep kao Džordž Kluni i njegovi fini ljudi, koji su takođe spavali kod tetke na kauču i imali firme u sobi porodičnog stana. I njegovi se obogatiše.
Onda je došao čovek koji govori tiho i drži spojene prste. I njega obožavamo…
Okej, prođe i 2013 u zdravlju i veselju. SNS i SPS nas vode u bolju budućnost.
Već smo bili svedoci jedne rekonstrukcije vlade i ne zato što je bila loša, već naprotiv, … e da me jebeš ne umem da objasnim zašto beše.
Pa se sada šuška da su na pomolu vanredni izbori i to ne, pogađate već, zato što je vlada loše radila, već, ______________ (upišite nešto što vam je smešno).
I pored očiglednog i neupitnog blagostanja u kome živimo, nameću se neka pitanja:
– Da li živite bolje?
– Jesu li vam puni frižideri?
– Imate li poverenje u zdravstveni sistem?
– Viđate li povratak optimizma na ulicama?
– Primećujete li da ljudi voze novije automobile i da se lepše odevaju?
– Je l vam izgleda da je školstvo napokon kako treba?
– Ima li novih fabrika u vašem okruženju?
– Ima li novih radnih mesta?
– Kolko vas zabole što uhapšen pa pušten Mišković?
– Imate li ušteđevinu?
– Pretekne li 300-400 evra sakog meseca za u štek?
Okej. Deluje kao da sam malo postavio tendeciozno pitanja.
Kao da sam pristalica opozicionog bloka, čija je osovina DS, da ne kažem da je vođa gladnih i bosih – smerni Đilas.
I tu imam neka pitanja:
– Nisu li vam se prijela govna kad ste, nakon izbora, saznali za pljačke pojedinaca iz vrha DS?
– Verujete li da je DS na srcu narod a ne vlast?
– Verujete li da je Đilas “d čouzen uan” da povede proletarijat u bolje sutra”
– Ima li neki pojedinac u Đilasovom partijskom udruženju dgrađana u za kog mislite da je ok? Koliko ih ima?
– Znate li slučajno nekog iz DS, kog ste videli na TV-u, a da nije milioner i zašto ne?
– Imate li ideju zašto danas opozicioni DS nije uradio sve ovo šta zamera koaliciji okupljenoj oko Krkobabića…
Mogao bih ovako i za LDP, URS, mog omiljenog mufljuza Ljajića, ali ne onog što ne peva himnu…
Kako ja vidim – imamo samo 2 rešenja:
1. Ustanak i da se, kao gumicom, uklone poznati likovi i sistem čiji su rentijeri partijski oficiri i njihovi prijatelji.
2. Da se legalizuje marihuana, da se svi napušimo i da nas boli k***c što smo do grudi u govnima.
Umesto zaključka: Nisu pojedinci krivi niti su pojedinci mesije. Sistem nam je takav. Samo dolaze novi igrači a nikako naš tim da pobedi