Malo ko u Srbiji zbog raznoraznih predrasuda može da zamisli da će se jedan amiš iz Sjedinjenih američkih država doseliti u aleksinačko selo Mali Drenovac. Pogotovu je mnogima nezamislivo da će se tu oženiti i kupiti 10 hektara zemlje koju planira da obrađuje!
Da, upravo se to desilo, momak iz Čikaga je desetak godina bio u jednoj amiškoj zajednici da bi „poklek’o“ pred preofesorkom muzike Jovanom iz Vrnjačke Banje, a potom se sa njom doselio u prelep brdoviti kraj između Aleksinca i Niša od koga je udaljen dvadesetak kilometara. Mali Drenovac se nalazi u aleksinačkoj opštini, ali meštani gravitiraju ka Nišu.
To je Kristofer Petrović (38) čiji je deda daleke 1912. godine otišao „trbuhom za hlebom“ u Ameriku, a njegov unuk se posle 100 godina vratio na svoje ognjište u Malom Drenovcu.
TV Laser je posetila ovu svima pomalo neobičnu porodicu, a kada se malo bolje zagleda u njihove običaje i navike, nema tu mnogo razlike u odnosu na uobičajni život Srba od pre sedamdesetak godina. U ovoj porodici su kao nekad vera, obed, ljubav i rad najvažnije stvari. Za razliku od pojedinih amiških zajednica u Americi, kod Petrovića nije stalo vreme. Imaju kompjuter, telefon, faks, svo pokućstvo… Oni samo poštuju stare moralne i karakterne vrednosti čoveka.
- Kristofer gaji neke drugačije vrednosti i ima drugačije poglede na svet. Privržen je Bibliji i trudi se da ispoštuje to što u Bibliji piše. On je odrastao u prosečnoj američkoj porodici, ali pošto je studirao Istoriju hrišćanstva, želeo je da upozna amiše. Potom je desetak godina boravio u njihovoj zajednici i prihvatio njihov način življenja. Posle upoznavanja, odlučila sam da pratim svog muža što bi bilo normalno i kada je odlučio da se doselimo u Mali Drenovac ja sam sa tim bila saglasna – priča Jovana.
Kristofer kaže da se sa područja juga Srbije mnogo ljudi odselilo, ali i da je to prilika za farmerski život.
- Ovde ljudi kako mi se čini ne shvataju pravu vrednost obradive zemlje. Mnogo je ljudi odavde otišlo, cena zemljišta je pristojna tako da farmer može normalno da funkcioniše. Mi smo ovde u zaleđu planina i reka, ali smo blizu Niša tako da nam je grad relativno blizu, ako nam nešto zatreba.
Ova porodica je kupila 10 hektara zemljišta na kojoj planiraju da gaje voće i povrće.
- Značilo bi nam da imamo što više različitih kultura. Voćnjak bih svakako da zasadimo, ali i da imamo nešto od stoke. Želja mi je da otvorim veću stolarsku radnju gde bih pravio nameštaj od pravog drveta. Tako da ako nam se još neko pridruži u ovakvom zdravom životu možemo da mu pružimo osnovne uslove za početak. Verujem da čovek može ovde da živi od pooljoprivrede samo je potrebna dobra organizacija, da volimo svoj posao i da živimo jednostavno. Nema potrebe da pravimo prevelike kući, da se toliko izlazi na zabave i troši novac na alkohol i cigarete – objašnjava svoje vrednosti Kristofer.
On kaže da amiše od drugih odvaja drugačiji pogled na društvo, boga i tehnologiju.
- Vera se drži doktrine trojstva. Isus i Biblija su vodilja, a najvažnije nam je da živimo od zemlje, da negujemo rad, da pravilno i zdravo negujemo svoju decu. Zbog toga se i vrlo oprezno odnosimo sa društvenim medijima i te vrste zabave. Mi želimo da obuzdamo tehnologiju jer ljudi ne smeju da budu robovi tih stvari. Nije sve što je novo, automatski i dobro – priča Kristofer Petrović za TV Laser.
On podvlači da tehnologija ume čoveka da pokaže pravac u životu kojim ne bi trebalo ići.
- Razne amiške zajednice imaju i različite uslove života. U nekim se dopušta da se ima fiksni telefon, a u nekim zajednicama tri kuće imaju jedan telefon na podjednakoj razdaljini od svih domova. To se koristi baš kada je neophodno da se nekome nešto javi. malo ima modernijih zajednica koje dozvoljavaju mobilne telefone, ali velika većina se ne oslanja na ovu vrstu komunikacije. neke pak zajednice uopšte nemaju telefon ni u kakvoj opciji života – kažu Kristofer i Jovana.
Kristofer Petrović pored farmerskog rada u Malom Drenovcu, radi ka knjigovođa za jednu amišku zajednicu u Americi tako da je to jedan od izvora prihoda ove skromne porodice. Oni kažu da je među njima neshvatljivo da neko ceo dan ispija kafe i besomučno gleda televizor.
- Kod amiša je pravilo da se neguje društvena akcija. Pre ćemo da se okupimo i nekome za jedan dan podignemo štalu ili nešto uradimo rukama nego što ćemo da sedimo i pričamo I svi zajedno rade i tako se druže. Običaj je da žene prave hranu i neguju decu, a muškarci se bave poljoprivredom, stolarstvom i drugim zanatima – pričaju oni.
Kristofera, kako sam kaže, retko šta može da iznervira, ali i sam dodaje da neka „srpska posla“ umeju malo da ga izbace iz ravnoteže. Za Srbiju tvrdi da je prelepa zemlja.
- Postoje stvari gde poslodavci misle da su privilegovani nad radnicima, a ne obrnuto. I prodavci misle da su zaslužni što su kupcima na usluzi što je apsolutno nelogično. Srbi su zapravo produkt Balkana. Obožavam istoriju pa obilazim manastire, crkve i tvrđave iz 13. ili 14. veka ili kasnije. Politika me ne zanima jer imamo lepu zemlju koju bi trebalo obnoviti. Ja kažem za sebe da sam hrišćanin jer je to najbitnije i to prevazilazi sva mišljenja o nacijama – priča on.
Porodica Petrović jeste malo neobična, ali je u selu lepo primljena. U početku komšije su gledale sa čuđenjem, a kada su se svikli videli su da na svetu postoji samo podela na dobre i loše ljude. Vremenom su počeli i da se pomažu, a uskoro će i setva.
M.S.
Foto: Dušan Stevanović (TV Laser)