Idu, bešte (bežite) – najčešći je uzvik prodavaca koji prodaju van niških pijaca prilikom nailaska Komunalne policije ili inspekcije. I onda se može videti mnogo ružna slika gde stariji ljudi, bake i žene, sakupljaju robu i trče ne bi li utekli od kažnjavanja. Tu im neka roba ispada, psuju, kunu – jednom rečju ruglo grada.
Naspram Cvetne pijace u Nišu je čini se ta slika najružnija jer prodaju na živoj ogradi poentlase, džempere, vunene čarape, a kada odu s tog mesta, ostave kese, kartone na kojima su prodavali i sedeli tako da Univerzitetski park, na čijem obodu prodaju, liči na pokušaj stvaranja male deponije.
Komunalci ili inspekcija nas jure svakodnevno. Ovde smo svi beda, pa koji bi prodavao kao ja polovne dečije igračke – samo onaj ko nema za ’leba, a to sam ja. Radio sam u onoj štampariji „Vuk Karadžić“. Sada nema posla i ja se ovako prehranjujem. Ovde bežimo u park, jer u parku na klupicama nam ne mogu ništa. Svi ovde koji prodaju ili primaju malu penziju ili su na socijalnoj pomoći – priča jedan od prodavaca „sa žive ograde“.
Upitali smo ga zašto ovi prodavci, ne sakupe svoje đubre kada napuste mesto prodaje i da li su zajednički tražili da dobiju neki odvojeni prostor na pijaci gde bi prodavali polovnu robu.
Ima mesta za prodaju polovne robe na buvljaku (Otvoreni tržni centar), ali tamo nema ljudi. Biuo sam tamo, ništa nisam prodao. Ovde mnogo naroda prolazi pa nešto i prodamo. Ne bacamo svi, ima po neko ostavi te kartone stvarno, ali najviše ima papira od onoga što jedemo, novina u šta smo upakovali robu…– kaže ovaj prodavac koji se uplašio zbog eventualnih kazni, da kaže svoje ime.
U Komunalnoj policiji kaže da retko pribegavaju kažnjavanju, već su česta upozorenja „jer niko ne može da prodaje bilo šta na živoj ogradi“.
Jasna nam je socijalna slika tih ljudi i više pribegavamo tome da im damo savet da prodaju ili na OTC ili na neki drugi način gde ne bi ružili grad. Njihova socijalna slika je jedan deo priče, a drugi su prodavci na pijacama koji nas često zovu da prijave ovu vrstu vanpijačne prodaje. Ima tu polovne robe, ali ima i nove pa tako onaj ko plaća tezgu, porez, zakupninu pozove da prijavi onog ko prodaje sličnu robu te vrste na živoj ogradi – objašnjava Milan Đorđević, portparol Komunalne policije.
Goran Stanković, službenik i autor TV emisije „Zona sporta“ napominje da je nekoliko puta bio svedok gde prodavci beže od policije.
Vanpijačna prodaja pored pijaca ima dve strane medalje. Prva stvar je da je ružno da bilo ko na živoj ogradi čarape, brushaltere, donji veš i slično. Na drugoj strani, ti ljudi na taj način dopunjuju neke svoje kućne budžete i lošeg su imovnog stanja. To bi trebalo da se sedne na nivo opštine i grada i da se vidi prvo da li neko od njih može da radi recimo polučasovno vreme, a da im se to na neki način refundira iz budžeta Grada ili opštine, kaže Goran Stanković.
M.S.