[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Stefan Marković Solow
Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Član 11 Ustava Republike Srbije; najnepoštovaniji član našeg Ustava.
Nikad neću moći da dokučim kako se u jednoj, kanda sekularnoj, državi, direktno krši Ustav samom himnom u kojoj se traži spasenje, hleb i pravda od bića, stvorenja, pojave, koja se zvanično uzima kao nepostojeća.
Možda baš i zaslužujemo takvu himnu, u kojoj se u osam strofa, deset puta pominje Bog, koji nas moćnom rukom brani, spašava i hrani, samo problem je u tome što mnogi neodbranjeni, nespaseni i neuhranjeni stanovnici naše države ne veruju u istog, te ih svečana pesma koja bi trebalo da ih predstavlja, zapravo vređa.
Ako još i pređete nekako preko himne, uz opravdanje da smo prokleti nostalgičari željni monarhije, kako narod prelazi preko “Uz Božiju pomoć” našeg predsednika? I levici i desnici su puna usta Boga i boga pred svake izbore. Čini mi se da se na taj način vrlo neposredno sprdaju na račun sirotih ljudi, obećavajući im da nam je budućnost stvarna kao i sam Gospod.
Ako ste ravnodušni i možete preći i preko ovoga, kako onda prelazite preko toga što svaka institucija, pa čak i bolnica kojoj su povereni ljudski životi, na koje direktno utiču ljudi obučeni da leče, slavi krsnu slavu, koja je po difoltu nešto što se slavi kod kuće u krugu porodice. Čak i Demokratska stranka, koja kao levica ne bi trebalo da se drži dogmi, lomi kolač i proliva vino.
Iako smatram da je sve to stvar pomodarstva, ponavljam, ovakvim postupcima se direktno vređuju svi pripadnici drugih veroispovesti i oni koji ne pripadju nijednoj religiji. Kako to da da se toliki broj neradnih dana vezuje za proslavljanje pravoslavnih praznika, a nijedan nije vezan za Islam, Budizam, ateizam?
Srpska pravoslavna crkva se ne pita ni za šta, a zapravo je umešana u sva državna pitanja. Pa tako prilikom svake krucijalne stvari, pogotovo u vezi s Kosovom, vidimo kako Toma Nikolić kreće na hodočašće po savet od Irineja.
Sa kojim pravom Zorana Mihajlović odlučuje zajedno sa patrijarhom o prenošenju urne sa pepelom Nikole Tesle, koji je vrlo nedosmisleno govorio o neverovanju u boga, iz muzeja u Hram Svetog Save.
Na kraju krajeva, Tesla je kremiran, što se itekako kosi sa pravoslavnim običajima, pogotovo u ono vreme.
Ono što mi je posebno nejasno u ovoj priči je to kako u ovo nije uključen ministar kulture, već ministarka energitike.
Naposletku, postoje ekstremi, kao što je Branislav Jovanović Banana, kojem iznad glave, pored ikona, visi slika čiča Draže. Vrlo diplomatski, svega mi.
Lako se dolazi do zaključka da nismo sekularna već sektularna država. Amin!