[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Miloš Vukotić, reaguje na Obriši suze, draga
Skoro da sam zaboravio (želeo sam da se što pre to desi) na dokumentarac o niškim bendovima, a onda su se duhovi probudili i učinili da mučnina od novogodišnjeg usvinjavanja kulminira i dođe do nivoa bljuvanja.
Pročitao sam Oljin tekst, koja se potrudila da obuhvati sve segmente fijaska, neuke igre ili smišljene samopromocije autora filma. Od svega je ostao samo naslov bez pokrića Mi plačemo iza tamnih naočara, a to se kroz muk i desilo nakon premijere. Verovatno su se učesnici filma dobro zapitali šta im je ovo trebalo i ko ih je uvalio u ovo s…e od dokumentarca?!
Iskrenost provincijalaca- muzičara, koji su činili najkvalitetniju scenu u zemlji, koji su živeli R’n’R, neko je na ružan način iskoristio i učinio ih klovnovima, luzerima koji se samo žale.
Autori su stavili tačku na pozitivnu energiju koju su nosili svi ti likovi, rokeri, metalci, pankeri, darkeri, alternativci, ekipe sa integritetom, koje su taj integritet izgradile svojim mestima okupljanja, muzikom koju su slušali, zadovoljni svirkama za svoju ekipu u Rocku, Undergroundu, Muzičkom ili nekom od kultnih gradskih mesta. Gradskih! Oni su Nišu davali etiketu grada autorskom muzikom i niko u nazivu nije imao seljački dodatak bend.
Čujem da su samoproklamovani autori ovo (ne znam kako bih nazvao ovo) malo izmenili, za svetsku premijeru na YouTube-u, ali uzalud. Ipak se dalo videti da nisu čuli za neke veoma bitne ljude iz onog vremena (Bane Tasić, Ciga, Čupa), da su sebi bradu prvi stvorili, tako i pokazali da su Proces i Danilov doživljaj Beča nešto najbitnije iz tog perioda, i da je politika i uvlačenje novokomponovano-demokratskim političarima bitno uticalo na njihovu karijeru.
Umesto da što pre zaborave bruku od filma, autori karijeru grade na festivalima dokumetarnog filma. Bestidno promovisanje sarkastične priče o ljudima koje navodno poznaju.
Nameće se pitanje: da li se autora filma uopšte neko seća iz tog perioda?