Svetski dan hrane ustanovljen je 1979 godine od strane zemalja članica Organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO).
Svake godine svuda u svetu se ovaj dan obeležava pod različitim sloganom. Ove godine to je : “PRAVILNA ISHRANA- ULAGANjE U BUDUĆNOST” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.
Jedan od paradoksa današnjice je da: u jednom delu planete ljudi gladuju pa prema podacima FAO 815 miliona ljudi u svetu gladuje, a od gladi umire 20 000 ljudi dnevno.
A u drugom delu sveta se prejedaju, pa podaci govore da je više od 1/4 ljudi gojazno, a da 3,4 miliona ljudi godišnje umire od posledica prekomerne težine i gojaznosti.
I u našoj zemlji mnogo ljudi je na ivici egzistencije, pa ili gladuju ili se hrane veoma nekvalitetnim namirnicama, često pred istek roka trajanja. U ishrani ta populacija koristi najjeftinije namirnice koje sadrže puno skroba, a pre svega hleb, peciva i proizvode od brašna, a ove namirnice dovode do pojave prekomerne težine. Čini mi se da se ovom problemu posvećuje vrlo malo pažnje.
I preterana mršavost, kojoj stremi jedna deo pupulacije (naročito mladih) kao i preterna uhranjenost mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Umerenost u svemu, pa i u hrani, izbalansiran dnevni unos svih namirnica, pravi je preduslov za dobro zdravlje.