[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milan Jovanović Strongman
Nakon kratke ali veoma dinamične i po mnogo čemu drugačije kampanje sinoć smo saznali kako smo glasali. Za mnoge iznenađenje, za neke razočarenje a za sipmatizere i članove SNS-a velika radost. SNS je izdominirao. Naprednjaci komotno mogu sami da prave vladu čak i ako im 30-ak poslanika budu u Bodrumu. Ako neko ne razume najbolje ova pobeda koalicije okupljene oko naprednjaka ima dimenzije promena koje je doneo peti oktobar.
Uzgred, postoji ciklična zakonitost u velikim promenama u Srbiji. Stariji pamte onaj nesrećni ustav iz 1974 koji je omogućio rasparčavanje Srbije. 13 godina kasnije Milošević je izgovorio čuveno “Niko ne sme da vas bije” i postao novi srpski lider. Krajem 2000 godine Srbi su masovno poručili Slobodanu “gotov je”, u trećem licu i smrtno zagrlili Đinđića, kao novog lidera. Evo 13 godina kasnije jedna odlično organizovana partija sa besprekornom podrškom svom prvom čoveku, do nivoa kulta lilčnosti, izborila je apsolutnu vlast i poslala lažne naslednike petooktobaraca u penziju.
Oni koji kažu da je ovo karikatura demokratije jer skoro polovina ljudi nije glasalo neka se pokriju ušima. Svako ima pravo da svojim glasom utiče na sudbinu države. Kome se ne sviđa ponuda može samo da:
– napravi svoju stranku
– da izađe na ulice i nada se najboljem u haosu
– da ćuti
Ja mislim da je trijumf SNS-a koristan za Srbiju. Nakon Miloševića došli su DOS-ovci koji su isparcelisali vlast na 20-ak sitnijih feuda. Svako, od činbenika, petooktobarkog prevrata je sam sekao svoj deo kolača. Takva praksa je nastavljena u svim koalicionim vladama koje su se smenjivale i uvek smi imali praksu da neko nekog koči, udara kontru, ucenjuje, … Ali i obrazloženja “mi smo hteli ali naši koalicioni partneri…” u oštrijoj i “oni koji koče reforme…” u blažoj varijanti. Pred nama je era, po nekima od svega par, a po drugima i više od deset godina u kojoj će se pokazati da li je SNS ono što smo čekali više od 30 odina i izvadi nas iz nemaštine i krize. Sada je situacija između vlasti i naroda jedan na jedan. Ogromna moć je u rukama vladajuće partije a posebno njenog čelnog čoveka dok je s druge strane breme odgvornosti nikad veće. Ako nešto ne valja postoji samo jedna adresa za žalbe.
Ono što ja kao misleći čovek mogu da poručim naprednjacima je pamet u glavu, reforme u šake pa svima da nam bude bolje.
Dobro došli u SNSrbiju.