Druže stari ne prođe nedelju dana da se ne razvlači neka priča u medijima o tebi. Pa dosta je bilo. Sve je to ekskluzivno, neverovatno i slično.
Austro-ugarski kaplar, veoma uspešan lovac, ubica tajne službe, doduše ne znam koje zemlje, doživotni predsednik i maršal vojske i zemlje koje više nema, prkosni bravar koji je bio spretniji za klavirom nego strugom i koji ne priznaje sud zemlje u kojoj živi već partije kojoj pripada. Kojoj veruje. Doduše, ne veruje baš svim partijskim drugovima. Švaler, ali porodičan čovek. Ideal. Uživalac veoma dobrih pića i cigara. Danas, svakako brend. Seljak iz Kumrovca, ali možda i ne baš iz Kumrovca, možda ne baš seljak ali ne baš ni gospodin. Drug. Nazvaću te tako – Dragi druže Tito.
U trenutku kada ovo pišem tebe nema otprilike 38 godina i 4 meseca. Mislim, nema te u životu. Ali te ima u novinama. Vrlo često. Prečesto. Visio si. Na zidovima škola i preduzeća. Sindikata, bolnica, poštama… Visio si i na zidovima porodičnih kuća. Dnevnih soba. A onda si izvisio. Na tvoje mesto (čak na isti ekser) došli su drugi… U škole se vratio Dositej i Sveti Sava (verujem da si ovo drugo lično shvatio i teško podneo), u nekim preduzećima još uvek možda i visiš ali tamo više niko ne ide.
Nemam ja problem sa tobom. Imam svoje mišljenje o tebi. Ali neću sad o tome. Za neke tvoje poteze skidam kapu. Za neke bih ti skinuo glavu. Ali bih zaista voleo da najzad odeš tamo gde ti je i mesto. U istoriju. Molim te, povedi i sve svoje. Okupatore i domaće izdajnike. Četnike, partizane i ustaše. Domaće i inostrane neprijatelje. Svrstane i nesvrstane. Samoupravljače i one kojima se upravlja. Oznom, DB-om, SKJ, KPJ, JNA, OOUR, i šta ja znam koje još skraćenice. Povedi slobodno omladince i omladinke, pionire i pionirke.
Postoji još jedna sitnica. Naime, u međuvremenu razvila su se neka čuda ljudska bića. Ljudi koji se kunu u tebe i život u tvojoj zemlji i pod tobom. Ali zanimljiva je činjenica da su oni rođeni posle tebe. Mnogo posle tebe. Ali znaju sve o tebi i životu u tvojoj zemlji. Iako nikad nisu bili stanovnici iste. Odrasli na ideologiji koju ne poznaju daju sebi prava da se kunu u tebe a mrze sve ostale. Čudno zar ne? Povedi i njim obavezno. U stvari, njih nemoj ni da nam vraćaš. Sve najbrojano. U plavi voz. Pa na more. Možete u neko radničko odmaralište. U Hrvatskoj npr. Uhvatite poslednje dane leta. Ponesi i štafetu naravno. Uredi svemoćni da makar deset dana otvorim dnevne portale a ne pročitam ništa o tebi.
Možeš li da mi učiniš to druže Stari?