Ni nakon godinu ipo dana od predate peticije za prvi Durlanski parkić iz inicijative Zeleni zid Niš, ovo niško naselje još uvek nije „ozelenelo“. Sugrađani ovog dela grada se i dalje susreću sa mnogim problemima, kao što su nedostatak prilaznih staza, ruinirane stepenice, problem nedostatka dečijih mobilijara i igrališta koja su pretvorena u parkinge, nedostatak zelenila i mnogo čega drugog.
Ono što je suština, mi smo znali da će to biti proces i da će to trajati, no očekivali smo neku bržu reakciju, barem na uređenju onoga što je zaista ruinirano na toj parceli i što bukvalno ugrožava i bezbednost građana. To su potpuno ruinirane stepenice, kojima ne prolaze samo stanari zgrada, već i komšije koji žive na tom potezu, jer tu je pijaca, preko puta. Zatim, mi već sada imamo jako zagađen vazduh, a sa početkom grejne sezone, nedostatak obnovljenih zelenih površina, biće još važnije. Skoro i da nemamo više trave na međublokovskoj površini, tačnije travnjak ne postoji. Prilazne staze skoro da ne postoje, potpuno su urušene, nema asfalta ni betona, pa se stariji građani često povređuju, tako da se postavlja pitanje njihove bezbednosti. Drvorede niko ne uređuje, niko ne orezuje grane, iako je u toj ulici i vrtić i škola. Imali smo nedavno nesrećan slučaj kada je palo drvo, gde je dečak povređen. Mi zaista ne bismo želeli da se ponavljaju ti slučajevi, to sigurno niko ne želi“, ističe Marija Peternel, aktivistkinja i radnica u kulturi, koja je i pokrenula inicijativu Zeleni zid Niš.
Najavljeno raspisivanje poziva za uređenje međublokovskog zelenila
Nedavno je održan sastanak gradonačelnice Dragane Sotirovski i njenih saradnika sa profesionalnim upravnicima stambenih zgrada, na kome je najavljeno raspisivanje dva velika javna poziva za sanaciju krovova, fasada i ulaza stambenih zgrada, kao i za uređenje međublokovskog zelenila. Međutim, još uvek nisu poznati mnogi detalji koji se tiču učestvovanja stambene zajednice u sređivanju međublokovskih javnih površina.
Ono što sam uspela da saznam je da će biti formirana neka vrsta zajedničkog fonda,što je sjajna ideja, a odnos učešća stambenih zajednica i Grada bi trebalo da bude 2:1. Što znači, da će na svaka dva dinara stambene zajednice, Grad uložiti jedan dinar. Ono što nismo saznali je na koji način će učestvovati stambene zajednice u sređivanju i uređenju međublokovskih javnih površina. Dakle, radi se o javnim površinama, a ne površinama stambenih zajednica, tako da se radi o javnom interesu građana. Ostaje otvoreno pitanje koji je model participacije građana i na koji način će taj odnos biti i pravno uređen. Grad kao vlasnik javnih površina, odlučuje šta se tu gradi i uređuje, tako da je i održivost tih odluka veoma važna i njen kontinuitet, posle svake promene vlasti i izbora. Da li će biti zelena parkovska površina, kiosk ili podzemni kontejneri. Tako da, mi sa nestrpljenjem očekujemo da čujemo sve detalje te ideje“, kaže Marija Peternel.
Ne zna se ko će plaćati uređenje međublokovskih površina
Ono što takođe nije poznato, prema rečima naše sagovornice, je ko će snositi troškove koji se tiču uređenja međublokovskih površina i da li će ona biti na dalje parkovska ili je samo javna površina.
Ukoliko je ideja da se troškovi za uređenje međublokovskih površina prebace na građane, onda to definitivno nije u redu, jer se radi o javnoj površini. Onda, mi pitamo, na koji način se, inače, sredstva građana kojim se plaćaju računi JKP Medijane, Zelenila i Čistoće troše i šta mi onda tu plaćamo. I ukoliko je gradskom odlukom o komunalnom redu već uređeno da su javno komunalna preduzeća odgovorna da čiste i uređuju javne međublokovske površine, da orezuju drvorede redovno, da pored toga što odnose smeće, održavaju i čiste travnjake, onda se mi pitamo zašto oni svoje obaveze i ne izvršavaju. O najavljenom Javnom pozivu nemamo informacije i trenutno nagađamo samo i jako bismo voleli da saznamo detaljno koji je plan“, govori Peternel.
Ona takođe ističe da jesu za saradnju, ali da partnerski odnos treba da bude ravnopravan i da ukoliko stambene jedinice na neki način učestvuju u uređenju tih površina, onda bi trebalo i da se smanje dosadašnji računi građana. Zahtev podržan peticijom bio je da se javna površina zvanično proglasi parkovskom. Prema njenim rečima ukoliko stambene zajednice dobiju prostor za mobilijare ili uređenje nekih bašti, to bi isto moralo da se uredi na neki formalno-pravni način.
Mi zaista znamo da se sistemska rešenja ne donose i ne dešavaju u jednoj godini i strpljivi smo, ali ono što je bitno je da nova rešenja, ponovo ne budu na teret već osiromašenih građana Niša. To je suština, želimo da taj odnos bude partnerski i da znamo gde ide novac koji odvajamo svakog meseca i za Niš stan i za sva ostala komunalna preduzeća, kao i da li se izvršavaju sve obaveze, i ako nemaju potrebne resurse, kako nam se kaže, zašto nemaju“, govori Peternel.
Da podsetimo, građanska inicijativa Zeleni zid Niš, „Za prvi Durlanski parkić“, pokrenuta je još 2020. godine, a maja prošle godine podneta je peticija sa preko 1000 potpisa stanara i komšija iz naselja Durlan. Peticija je predata gradonačelnici Niša, glavnoj gradskoj urbanistkinji, direktoru JKP Medijana i predsednici GO Pantelej. Njome su tražili dobijanje prvog Durlanskog parkića, odnosno da međublokovske površine koje se prostiru na potezu od OŠ Mika Antić do vrtića, dobiju zvaničnu namenu, javnog, zelenog parka.
Gradjanin.RS / D.N. / D.I.
Medijski sadržaj sufinansiran sredstvima za javno informisanja Gradske opštine Pantelej