[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Miloš Bošković
Elektronski fakultet u Nišu (skraćeno Elfak), institucija koja pod svojim krovom ima trust mozgova sposoban da odrađuje sjajne projekte za Vojsku Srbije, za javna preduzeća, da učestvuje u drugim EU projektima, još uvek nije uspela da reši krajnje prostu problematiku – elektronsku prijavu ispita za studente.
Završio sam osnovne studije na Elektronskom fakultetu 2008. godine, a potom i master u inostranstvu. Velika većina nas sa Elektronskog, koja je završila smer programiranje, nema nikakvih problema da nađe posao, kako u Nišu, tako i bilo gde u Srbiji ili inostranstvu. Hvala fakultetu na tome.
Nažalost, ne mogu da se ponosim svojim fakultetom, a hteo bih. Fakultet koji bi trebalo da bude stožer tehnološkog razvoja u ovom delu Srbije se pretvorio u nešto sasvim suprotno.
Moderne tehnologije, kojima profesori jako dobro podučavaju studente, potpuno su izostale na samom fakultetu. Evo kako se prijavljuju ispiti na našem Elfaku:
Ako odete na sajt fakulteta, pročitaćete da “Elektronski fakultet u Nišu danas predstavlja vrhunsku obrazovnu i naučnoistraživačku organizaciju i instituciju od posebnog društvenog interesa koja uspešno prati razvoj elektrotehnike i informaciono-komunikacionih tehnologija u svetu i koja predstavlja osnovu za modernu privredu u okviru tehnološkog razvoja Republike Srbije u 21. veku.”
Kao što se vidi na slici, u toj istoj vrhunskoj obrazovnoj i naučnoistraživačkoj organizaciji, studenti za svaki ispitni rok čekaju u beskrajnim redovima kako bi prijavili svoje ispite! Nema online prijave i po svemu sudeći, niko ne smatra da bi fakultet to trebalo uopšte da ima!
Stvar postaje još neverovatnija kada se uzme u obzir da Pravni fakultet u Nišu već duže vreme ima ne samo online prijavu ispita, već i svoju Android aplikaciju. Da ne pričamo o Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu (ETF), koji je online prijave imao još 2002. godine.
Dok na fakultetima u inostranstvu uopšte ne postoji koncept prijave ispita (a kamo li popunjavanja nekih papirića i predavanja istih na nekakvim šalterima), kod nas je ta praksa “živa i zdrava” još od vremena kada je moj otac studirao. Dok je na fakultetima u inostranstvu sajt fakulteta centralno mesto za informisanje svakog studenta, na Elfak-u se još uvek na oglasnim tablama lepe rezultati sa ispita!
Odakle ovoliki nemar fakulteta prema studentima? Da li fakultet misli da studenti imaju vremena na pretek i vole da se druže dok čekaju da predaju papirić sa spiskom predmeta koje grozničavo spremaju? Ili možda samo vode računa o tim radnicima u administraciji koji bi izgubili posao ukoliko bi prijave postale elektronske?
Pričao sam sa jednim profesorom fakulteta o ovom problemu i spomenuo Pravni i njihov online sistem za prijavu. “Pa lako je njima, oni imaju para”, rekao mi je profesor, na šta sam ja odgovorio: “A vi imate gomilu studenata programera koji bi verovatno za samo jednu štampanu zahvalnicu bili spremni da sednu i za 10 dana razviju ceo portal za prijavu ispita, samo kada biste ih pitali!”. Ali po svemu sudeći, nema ko da ih pita – fakultet ni toliko ne želi da se potrudi.
Ali nije sve tako crno na Elfak-u kada su moderne tehnologije u pitanju – eto recimo, fakultet je bez problema uveo elektronske parking rampe koje se bežično podižu i spuštaju. Znači, ne morate ni iz auta da izlazite – milina prava. A je l’ sam spomenuo da je ovo samo za profesore? Nisam? E pa jeste.
Sve u svemu, čini se kao da je fakultet u potpunosti zanemario studente i njihove potrebe. Fokus je na nekim drugim stvarima, koje su valjda profitabilnije – projekti za vojsku, projekti iz EU, projekti za državu… Sve samo ne studenti, oni jednostavno ne donose dovoljno keša. Nažalost, ne preostaje mi ništa drugo nego da sa najboljom namerom posavetujem sve one koji razmišljaju da upišu Elektronski fakultet u Nišu: buduće kolege, ako možete, bežite u Beograd na ETF ili još bolje u inostranstvo, a ako niste u mogućnosti, onda hoklicu u ruke pa pravac Elfak!