Volim svoj grad najviše. Moj je. Volim ga kao majka dete. Koliko samo želim da ga umijem, operem, očistim, ali on će opet da zagvaca negde u blato. Sa kojim god društvom da se uhvati, ko god da ga vodi, na kraju završi u blatu. A ja ne mogu da ga upristojim sama, veliki je momak, ne da se. Otima se ko blesav, tek mu očistim jednu ručicu, a on šljap u blato sa obe noge.
Tvrdoglav je moj grad, kao neki tinejdžer! Kad mi neko kaže- odustani, ja pitam – da li biste vi odustali od svog deteta, kakvo god da je? Majka voli i mirnog i nestašnog sina podjednako. Ali čini mi se da ovaj moj odustaje.
Razumem ja da je mnogo lakše ići sa bujicom, nizvodno, pa dokle stignemo. Ali sine, da te pita majka, pa zašto se tu ne tvrdoglaviš, zašto tu ne kažeš neću? Kada hoće da ti pocepaju sve one sličice fudbalera sa sve albumom, ti ne daj. Kada ti preoru travnjak dok se spremaš za proslavu a ti stani ispred njih i buni se. Kada nešto počnu da prave, pa ne dovrše, a ti im podvikni! Ne daj da staju na pola posla, pa nisi ni ti polovnjak!
Ako te ostave u mraku, traži da ti upale svetlo ako ne možeš sam. Veliki su dečaci, ti tvoji drugari, traži to od njih. Pa neće valjda doveka da te maltretiraju. Aaaa, porašćeš ti, sine moj, dozlogrdiće ti jednom,a onda tres! šakom o sto.
Ne razumem te ponekad, sine, znam da se ovo tvoje vreme razlikuje od nekadašnjeg, ali zašto se ne raspitaš kako je bilo tada, pa sam odluči šta ti je činiti. Čekaj, ako ti stalno kradu užinu, dokle ćeš da ih puštaš da to rade? Pa ne može tako doveka, valjda! Ne razumem te zašto ne ustaneš i ne suprotstaviš se.
Vidim ja da imaš previše prašine na licu, i previše naprslih kostiju od svih dosadašnjih tuča, i vidim da si umoran i bezvoljan. Ali sine,pa ne možeš više tako. Da ti kaže majka, ako se sam ne zauzmeš za sebe, niko drugi neće. Vidiš onog tvog bucmastog drugara, on se zauzeo za sebe, iako su mu se svi smejali i zadirkivali ga, ali njemu je sada bolje nego tebi. I meni sa tobom.
Znam da je mnogo potrebno dok se ne krene. Ali kada počneš,sine, niko neće moći da te zaustavi, jedno ide s drugim. Te sličice fudbalera koje su ti pocepali, a ti nađi lepak, pa zalepi, ima da budu kao novi, i bolji. Ako ne možeš da se umiješ ovim sapunom, pa daj da ga promenimo, da nađemo neki koji bolje skida prljavštinu sa tvog lica. A to što te zaprljalo, to ćemo da uklonimo, da ga nema, da se ne izmažeš ponovo.
Sine, majka je uvek uz tebe, i tu sam da te podržim kad god doneseš pravu odluku. Ali nemoj više da gledaš šta drugi rade i kako rade ,gledaj ti, sine, sebe. I bog će onda da te vidi!
foto Bojan Petrović Keba