Mini deponija u niškom dvorištu punom fekalija, pacova i pasa lutalica i kultura življenja stanara jedne kuće u Episkopskoj ulici( adresa poznata redakciji), već godinama predstavlja noćnu moru, kako za stanare obližnje zgrade tako i za gradsku vlast. Iako su gotovo sve političke garniture pokušavale da trajno reše ovaj problem, svi pokušaji do sada, bili su bezuspešni.
Na mejl adresu naše redakcije, stiglo je pismo upozorenja i molbe za pomoć Nišlije Milana, koji, kako je naveo, po ko zna koji put alrmira i medije i gradske oce da spreče „zarazu u najavi“, jer je prema njegovim tvrdnjama situacija odnedavno postala mnogo gora i gotovo nepodnošljiva.
Na 50 metara od OŠ „Učitelj Tasa“, nalazi se prava privatna deponija, zbog koje se posle svake kiše javlja nepodnošljiv smrad, a zbog katastrofalnih uslova život u okolnim kućama i zgradama gotovo je nemoguce živeti i strahujemo čak da nam preti i mišja groznica, jer se pacovi slobodno šetaju kroz dvorište i izlaze na ulicu, a često viđamo i uginule primerke, žali se u pismu ogorčeni Milan.
Na fotografijama koje smo dobili, sem gomile organskog i neorganskog smeća, čak se i vidi lešina uginulog glodara, te se, kako je navedeno u tekstu mejla, ovdašnji stanari plaše i mogućih napada životinja i naglašavaju da „laka meta“ mogu biti i osnovci koji ovuda prolaze.
U svom tom djubretu nalazi se i pas koji je non- stop zavezan za neku šipku, i koji tu boravi bez hrane i vode, ili ako je nekim slučajem i dobije, to sigurno nije dovoljno, jer se definitivno vidi da je životinja neuhranjena, a skoro svakog dana đubreta ima sve više, pa je sada na početku te parcele dostiglo i visinu od 1,5 metra, a alarmantno je to što osim neorganskog otpada, ocigledno ima i nečeg biloškog, jer nepodnošljivo smrdi, dodao je ovaj Nišlija.
Nakon poziva upućenih nadležnima u Gradu, očigledno je da su gotovo svi upoznati sa ovim problemom, ali da, iako nam mnogi od njih nisu odgovarali na pozive, ovaj zdravstveni i socio- ekonomski problem ipak nije lako rešiv.
Jedan od malobrojnih koji nas je udostojio objašnjenja bio je Zoran Jović, prvi čovek niškog Centra za socijalni rad.
Znamo za taj problem i godinama pokušavamo svi da ga rešimo, ali avaj…U toj kućici i dvorištu živi, koliko imam neke neproverene informacije čak četiri romske porodice i ne menjaju životne navike, ali su ih sada izgleda samo intezivirali, a najgore od svega je to što nemaju mokri čvor, pa sumnjamo da i malu i veliku nuždu vrše u samom dvorištu kuće, pojašnjava Jović i dodaje da su glavni problem nerešeni pravno – imovinski odnosi.
Kako je objasnio za Građanin, većinski vlasnik kuće bi se možda i složio da se nešto uradi, ali parče zemlje pripada čoveku koji odavno ne živi tu, tako da je, jedino rešenje uz pomoć građevinske inspekcije- rušenje i čišćenje, gotovo nemoguće. Bez obzira na to, kako je istakao Jović, postoji dobra volja dela porodice, koja je inače poznata socijalnim radnicima, da reši svoje životne prilike, ali da sve mora da bude po zakonu.
I dok pravna zavrzlama ne bude rešena, stanari okolnih kuća i stambenih objekata, kako se navodi u pismu, razmišljaju da se nakon tolikih godina čak i isele, jer smatraju da tu niko više ne može da im pomogne.
I Komunalna inspekcija upoznata sa slučajem
Već godinama pokušavamo da zajedno sa ostalim nadležnim organima u Gradu rešimo ovo, ali nažalost bezuspešno…intervenisali su čak i policajci opšte nadležnosti, Zoo – higijenska služba, Centar za socijalni rad i bukvalno sve službe, ali i dalje čekamo kako da to rešimo a da sve bude zakonski i da ti ljudi koji žive tamo budu zbrinuti, istakao je Milan Đorđević, zamenik načelnika niške Komunalne policije.
N.Marković