Građanskim aktivizmom protiv ljudskog nemara – „Građani u kombinaciji sa institucijama bi bila najbolja kombinacija“

Zamislite da odlučite da malo „pomognete“ prirodi i pokupite đubre koje su nemarni ljudi ostavili za sobom. A onda zamislite kako jedan dečak, koji nema više od pet godina vidi to od vas, pa potraži kesu od mame i krene da radi isto što i vi. Osećaj je verovatno sjajan, kada shvatite da svojim primerom pozitivno utičete na dete, koje će, vrlo je moguće to zapamtiti i odrastati svestan da treba čuvati prirodu.

Upravo je ovo trenutak koji je doživeo Nikola Jovanović, aktivista iz Niša i koji ga je podstakao da svoju energiju i vreme iskoristi kako bi i sam pokrenuo akcije čišćenja zarad očuvanja životne sredine.

To se dogodilo na jednoj od akcija, kojoj sam se pridružio kako bi sa ostalim aktivistima očistili deo Nišavskog keja. Taj momenat, kada sam video kako nas dete imitira, me je oduševio i tada sam odlučio da i sam nešto pokrenem. A za tako nešto, treba vam samo dobra volja, jedna jača i veća kesa, rukavice i to je to. Pola sata do sat vremena mislim da svako može da izdvoji, ne mora svakog vikenda, makar eto dva puta mesečno. Bolje i malo, nego ništa. To je zaista prosto, hajde da se skupimo i jednostavno počistimo neki deo grada. Nema tu nikakvih registracija, formulara, niti nam je potreban novac, samo je potrebna dobra volja“, počinje svoju priču aktivista Nikola Jovanović.

Početkom ove godine odlučio je da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom. Napravio je, kako on kaže, neformalnu grupu na društvenim mrežama kako bi i druge ljude pozvao da mu se pridruže.

Jako je bitno udruživanje sa drugim ljudima, možda i najbitnije, jer što više ljudi se okupi, to je veći značaj same akcije čišćenja. Uticaj na svest kod ljudi je još veći kada se sve to podeli na društvenim mrežama, kada podelimo fotografije sa neke od akcija, pa i drugi ljudi požele da nam se pridruže“, kaže Nikola.

Pored deponija i „mini deponija“ najviše mu smeta što Niš nema dovoljno zelenila, skoro nikakav sistem za reciklažu, a problem su i obične kante za smeće.

Skoro sam nosio papiriće 20 minuta po Somborskom bulevaru, jer nigde nisam naišao na kantu. A sa druge strane, čak i gde ih ima, one su polomljene. Još jedan od problema je to što nemamo nikakav sistem za reciklažu, džabe su nam postavljeni kontejneri za različite vrste otpada, kada to završi na istoj deponiji. Zatim, zgrade se grade neprestano, a o zelenilu se malo vodi računa. Ovo sve liči na betonsku džunglu. Opet za primer možemo uzeti Pantelej, gde definitivno fali zelenilo i dečiji parkovi, a što se tiče celog grada neophodan nam je bolji urbanistički plan. Zdravija životna sredina je nešto do čega mi je stalo i pokušaću udruživanjem sa drugima da iskoristim svoju energiju i nešto promenim“, govori Nikola.

Do sada je učestvovao u nekoliko akcija čišćenja različitih delova Niša koje su organizovala  udruženja za zaštitu životne sredine, ali i neka druga, a i sam je pokrenuo nekoliko. Kaže da se uglavnom mladi ljudi javljaju da učestvuju, ali smatra da taj građanski aktivizam nije dovoljan da bi se nešto ozbiljnije promenilo.

Građani u kombinaciji sa institucijama bi bila najbolja kombinacija, da bi se nešto promenilo, što se tiče zaštite životne sredine, ali i bilo čega drugog, što kod nas baš i ne funkcioniše kako treba. Edukacija je takođe bitna, treba da postoje i radionice, tribine i skupovi gde će više da se priča o tome. Da postoji kroz formalne kanale veći uticaj. Da se više uči o ekologiji, zaštiti životne sredine i uticaj naš na životnu sredinu. Definitivno smatram da treba da postoji bolja saradnja između građana, nevladinih organizacija i institucija“, zaključuje Jovanović.

Koliko god se borba za očuvanje prirode činila kao „borba sa vetrenjačama“, ako makar i jedan park zahvaljujući vama bude očišćen, ako makar i mali broj osoba zainteresujete da vam se pridruži – vredno je truda. Priroda bez nas može, ali mi bez nje ne možemo.

Gradjanin.RS / D.N.

Medijski sadržaj sufinansiran sredstvima za javno informisanja Gradske opštine Pantelej

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

© 2022 GRAĐANIN - Gradjanin.rs je upisan u Registar medija Republike Srbije pod rednim brojem: IN000266