Aleksandar Stanković, niški novinar napustio nas je iznenada. Umro je na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu juče oko 5 sati ujutru. Pamtiće se kao čovek koji nikada nikome nije učinio ništa zlo. Acko je bio rođen 2. marta 1972. godine.
Negde sredinom devedesetih zaposlio se u niškim „Narodnim novinama“ gde je pratio političku rubriku. Time je postao deo jedne ekipe od dvadesetak novinara koji su tih dana počinjali da se hvataju u koštac sa novinarskim zanatom u raznim redakcijama i dopisništvima u Nišu. Pre bombardovanja Srbije i Niša, ali i početkom ovog veka radio je za internet portal i radio „Serbian oppozition“. Bilo je to vreme kada su se izveštaji o kolonama radnika i štrajkovima davali iz skrivenih bunkera u gradu. Nešto kasnije u Nišu su zaživele „Naše novine“ gde je bio član redakcije.
Po gašenju ovog lista, obaveštavao je svoje kolege o uspesima niškog vaterpolo kluba kao portparol. Postao je član Sportske sekcije novinara Niša i uređivao je „Sportski glasnik“, list Sportskog saveza.
Niš je ne tako davno dobio dobru sportsku emisiju „Zona sporta“ gde je bio novinar. Zla sudbina i zatekla ga je na snimanju ove emisije kada zbog temperature i malaksalosti nije mogao da nastavi da radi. U dvadesetak dana napustio nas je zauvek, ali dok je teskstova i zanimljivih reportaža, ostaće sa nama.
Kada u kafani prestane da svira muzika i proglasi se fajront, znao je da kaže dobro poznatu rečenicu „Drugari, će prezamo li?“.
Datum sahrane biće naknadno objavljen u medijima. Iza sebe je ostavio sina Momčila i suprugu Olgu. Slava ti druže i počivaj u miru.
Drugari
Pocivaj u miru Acko ….. Bas tuzna vest. Prvo sestra pa ti. Nije fer. Placem
Bozeee,sto si nepravedan…Uzimas dobre ljude…SVAVA TI DRAGI KOLEGA ALEKSANDRE…NEKA TE ANDJELI CUVAJU!!!!
Neka ti je laka zemlja…
Neka ti je laka zemlja.
Neka ti je laka zemlja, Aleksandre. Saučešće porodici.