Dejvid Goldfild, profesor istorije Univerziteta Severna Karolina u Šarlotu održao je u Media i reform centru u Nišu predavanje o istoriji američkih izbora i ulozi medija u političkim kampanjama. Ovom prilikom, podelio je brojne zanimljive činjenice sa Nišlijama.
Najzanimljiviji deo ovogodišnjih izbora je svakako snažna polarizacija i medija i biračkog tela. Ovo je nesvakidašnja politička kampanja, naročito što jedan od kandidata, Donald Tramp, nije kvalifikovan, niti sposoban da bude predsednik SAD-a, kaže Goldfild.
On je istakao da građani Amerike ne vole ni jednog ni drugog kandidata i veruje da će izlaznost na ove izbore biti najmanja do sada.
Hilari Klinton će pobediti zato što nije Donald Tramp, prognozirao je prof. Goldfild.
Za Trampa glasaju stariji, manje obrazovani, ljudi iz ruralnih sredina, a novac za njegovu kampanju dolazi iz velikih naftnih kompanija sa sedištem u Teksasu, dok mlađi Amerikaci i žene daju svoj glas Hilari Klinton. Njenu kampanju finansiraju banke i krupni kapital koji je smešten u Njujorku.
Kao najveći problem koji Hilari Klinton ima, izdvaja nepoverenje građana Amerike.
Njena mišljenja vezana za neke važne događaje konstantno se menjaju. Zato ni ja danas ne mogu da znam kako će izgledati njeno predsedovanje, kad je toliko puta menjala stavove, dodaje Goldfild.
Amerikanci izlaze na zbore da daju svoj glas predsedniku, ali o pobedniku ne odlučuju samo glasovi običnog naroda. Predsednički izbori koriste i takozvani Elektorski koledž. Da bi osvojio izbore, jedan kandidat mora da osvoji i većinu izbornih glasova, odnosno 270 glasova. Hilari Klinton za sada ima 211 elektorskih glasova, dok Donald Tramp ima 97.
M. Savić