Iako je pre 50 dana Londonski „Gardijan“ proglasio Nišvil jednim od najboljih evropskih festivala svrstavši ga uz institucije poput Montreux festivala, North Sea i Umbria jazz festivala, to se čak negativno odrazilo na interesovanje sponzora pa na 50 dana pre početka Nišvil prvi put nema niti jedan potpisan ugovor o sponzorstvu. Nišvil je u međuvremenu bio prinuđen da potpiše ugovore sa svim instranim i domaćim izvođačima.
Slabo interesovanje direktor Nišvila Ivana Blagojević objašnjava nepostojanjem južnjačkog lobija u vrhu države pa je onda logično da brojne kompanije koje inače ostvaruju profit u ovom delu Srbije zaobilaze gotovo sve kulturne manifestacije.
Nišvilu se za 110 koncerata nudi sponzorstvo kao za jedan prosečan koncert u Beogradu ili iznos za brendiranje prosečnog prestoničkog splava. Ako se donekle može razumeti da je za pomoć velikih javnih preduzeća poput Telekoma, Elektroprivrede, Dunava (…) potrebna politička urgencija, to u najmanju ruku čudi kad je reč o stranim kompanijama koje posluju na području Niša. Svedoci smo svojevsnog apsurda: Što je Nišvil uspešniji i posećeniji sponzori smanjuju svoje ponude ili potpuno odustaju. Bez formiranja ozbiljnog sponzorskog pula kako se to radi kod sportskih manifestacija (sportskim žargonom, moguće je ulazak Nišvila u Top 10 festivala porediti sa učesćem u završnici Evrolige) gotovo su nikakve šanse da se Nišvil i sledeće godine održi u Top 10 evropskih festivala. Ovo je očajnicki last minute poziv društveno odgovornim firmama da sagledaju ne mali marketinški potencijal Nišvila i više od 150.000 posetilaca koji će videti njihovu poslovnu poruku – zaključuje direktor Ivan Blagojević.
Nišvil će ove godine postaviti novi rekord sa 110 koncerata i 660 izvođača na 11 festivalskih bina i nadati se sponzorstvu bar jedne niške firme ako već tzv. beogradske zaobilaze Jug Srbije.