U utorak, 11. septembra u Oficirskom domu otvarana je izložba grafika Pabla Pikasa – jednog od najpoznatijih i najuticajnijih umetnika XX veka. Izložbu čine četrdesetak radova nastalih između 1932 i 1969. godine svrstanih u tri grafičke mape: Dupla flauta, Fauna i flora Antiba i Iz Elijarove mape kao i par pojedinačnih grafika rađenih u tehnikama gravure i litografije.
Pablo Pikaso je rođen u Malagi 1881.godine. Od detinjstva je pokazivao talenat i sklonost ka crtanju. Prva slikarstva znanja stekao je od oca koji je bio profesor crtanja. Školovao se na lokalnoj akademiji u Barseloni i Kraljevskoj akademiji u Madridu ali je još u ranoj mladosti imao razvijenu svest o nužnosti prevazilaženja akademskih normi. U muzeju Prado posebno je studirao dela čuvenih španskih majstora. Oktobra 1900 godine prvi put putuje u Pariz. U Francuskoj je živeo do kraja života (1973).
Retki su umetnici koji su svojim delom pokrenuli drastične promene u istoriji umetnosti i koji su imali na hiljade sledbenika u mnogim krajevima sveta. Pikaso je jedan od njih. Njegova slika „Gospođiće iz Avinjona“ (1907) najavila je revoluciju u slikarstvu XX veka koju je Pikaso kroz kubizam kao novi slikarski pravac i sproveo.
Nije učestvavao u ratovima ali je jasni antifašistički stav izrazio svojim radovima. Njegova slika „Gernika“ (1937) je do danas neprevaziđeni likovni antiratni simbol, metafora zla i nedužnog stradanja.
Sa 13 godina imao je prvu samostalnu izložbu. Jedini je umetnik kome je zaživota priređena izložba u Luvru (1971). Pablo Pikaso je bio svestran i najlpodniji autor XX veka. Po literaturi, njegov umetnički opus čine 13 500 slika, 100 000 grafika, 300 skulptura, 34 000 ilustracija za knjige. Muzeji Pabla Pikasa postoje u Malagi, Barseloni i Parizu. Njegova dela uvršćena su u stalne postavke svih velikih svetskih muzeja.
Izložbu Pabla Pikasa u Nišu čine manje poznata i retko izlagana dela. Svi radovi pripadaju kolekciji galerije Viskonti Fine Art iz Ljubljane.
Ciklus „Dupla flauta“ sadrži 16 serigrafija napravljenih prema crtežima i laviranim akvarelima nastalim između 1932 i 1955. Njihovi osnovni motivi su ujedno i najzastupljeniji motivi u Pikasovom opusu: muški i ženski aktovi, minotauri, scene bahanalija i portreti, uključujući portret supruge Žakline. U nekim od radova prepoznajemo i udaljenu podudarnost ili nadahnuće u delima predhodnika koje je posebno cenio (Velaskez, Goja, Engr, Mane). Ova dela rađena su u duhu ekspresionizma.
Mapu „Flora i fauna Antiba“ čini devet serigrafija sa tekstom Haima Sebartesa. Pikaso je od 1958 godine često boravio ili živeo u Provansi gde se, u blizini Nice, nalazi i živopisno mesto Antib. Scene koje pripadaju žanru mrtve prirode i pojedinačne životinje umetnik je likovno definisao na kubistički način.
„Pikasovi crteži iz Elijarove mape“ je celina koju čine 16 faksimila crteža nastalih u periodu od 1942 do 1946. Crteži su raznorodnih motiva (portreti, figure, mrtve prirode) i karaktera od jednostavnih u vidu neprekinute linije do razvijenijih sa senčenjem i šrafurom. Pol Eliar je francuski pesnik (1895-1952), dadaista, Pikasov prijatelj koji ga je između ostalog upoznao sa Dorom Mar.
Pablo Pikaso je veliki crtački mag, gospodar linije bilo da je ona urezana u grafičku ploču, povučena na papiru ili odslikana na platnu. Beskrajne su mogućnosti kojim je Pikaso obrađivao jedan motiv a da svaka varijacija bude zanimljiva i nova, što između ostalog potvrđuje i ova izložba. Nepogrešivo je skenirao lik ili figuru, razgrađivao formu i ponovo sintetizovao na sebi svojstven način. Njegova lična životna i stvaralačka neobuzdanost i energija jasno se isčitava u kontekstu njehovih dela koja i danas izazivaju posebnu pažnju i interesovanje publike.
Izložba u Nišu trajaće do 1. oktobra.
gradjanin.rs