Kada ne znaju kako opstati, javna preduzeća poskupe svoje usluge

Na kraju grejne sezone u Nišu, poskupelo je grejanje, neočekivano i bez objašnjenja. Nadzorni odbor JKP Naisus-a takođe je zatražio poskupljenje usluga, a gospodin ministar nam poručuje da se ne brinemo mnogo ’’jer će struja poskupeti tek za par meseci’’.

Ni najveći protivnik teorija zavere ne može da izbegne pomisao da je to ništa drugo do priprema prodaje javnih preduzeća. Javna preduzeća u Nišu, ali i u čitavoj Srbiji, su generatori gubitaka i afera i biroi za zapošljavanje partijskih vojski. Umorni od afera, apatični građani lako će „progutati“ priču o neodrživosti javnih preduzeća i poverovati da će privatni strani kapital da reši sve probleme naših preduzeća. Neki deus ex machina pojaviće se, doneti novce i ’’rešiti’’ sve naše probleme kao i dosad. Sve što bi trebalo da uradimo jeste da mu ustupimo imovinu koju su stvarale generacije.

Možda je poskupljenje vodosnabdevanja neophodno da se pokriju troškovi sitnih prezenta najmoćnijim ljudima iz raznih evropskih komisija, koje je više puta onomad na NTV-u sa tugom u glasu pomenuo direktor Andrejević (verovatno žali što ih nije još bolje ugostio). A možda smo i mi, građani Niša, u zabludi?

Možda živimo u pogrešnom uverenju da su lokalna samouprava i javna preduzeća u njenoj nadležnosti ništa drugo do servisi građana. Predsednik nadzornog odbora, izvesni gospodin strukovni menadžer, sa svojim saradnicima izračunao je da je potrebno poskupljenje, a gospodin zamenik gradonačelnika kao good cop uzvikuje ’’to na vetju neće protji’’. Očigledno je da gospodi grackim funkcionerima ne nedostaje ekonomskog i psihološkog obrazovanja a po starim principima burazerske ekonomije naći će se negde na sredini, računi odblokirani, platice i prezentacije pokrivene, građani suviše gladni da se bune, a rejting gospodina zamenika u porastu (ipak je „izboksovao“ 20% umesto 40%).

Nije poskupljenje problematično, već opravdanja. Čak i da se neki hrabri i uporni građanin lati dobavljanja finansijskih izveštaja sam će ubrzo shvatiti da su poskupljenja neophodna. Zašto? Budžet grada je svima dostupan ali on više liči na neki ezoterični almanah negoli na dokument, a posledice toga nisu finansijske, već psihološke, jer je svrha svakog dostupnog dokumenta da građane ubedi da prosto tako mora. Zadatak funkcionera je samo da primaju petostruke minimalce i da, kada ponestane novca, dobro odigraju igru good cop-bad cop, kako bi servisirali svoje velike troškove, jer da podsetimo: oni se ne „oblače za svoj rođendan nego za preduzećetov“!