Sneg, setovi, vetar niske dnevne a posebno noćne temperature su karakteristične za mesec februar. Svez sneg je rastresit i porozan, propušta vazduh pa pčelama u košnicama ne preti opasnost. Topao vazduh iz košnice kroz leto izlazi napolje i otapa sneg stvarajući dodatni prostor za „disanje“ pčelinjeg društva. Kada je temperaura iznad nula stepeni, sneg sa krova košnice se polako topi i voda sa košnice curi na poleteljku i tu, u slučaju mraza počinje da se ledi pa postoji mogućnost da potpuno zatvori leto. Taj led treba polako bez lupanja i uznemiravanja pčela otkloniti sa poleteljke.
Matica je počela da polaže jaja oko 10. januara, u početku po nekoliko jaja dnevno, obično u prednjoj polovini rama, pa postepeno u koncetričnim krugovima širi leglo. Kada to leglo postigne veličinu ljudske šake sa obe strane rama matica prelazi na susedne ramove levo i desno. Dvadeset prvog dana pojaviće se mlade pčele iz legla zalezenog prvog dana i tako redom. To je kraj januara početak februara, pojavom mladih pčela matica značajnije povećava leglo. U ovom periodu jedna pčela neguje jednu larvu. Kako je u zoni legla temperatura oko 35 C, bez obzira na spoljnu temperaturu matica je veoma „oprezna“ u polaganju jaja da bi postojeće pčele mogle da pokriju kompletno leglo.
Pojavom prvog legla počinje da se povećava potrošnja hrane u pčelinjem društvu. Matici je potrebna matična mleč, mlade larve treba hraniti devet dana do poklapanja ćelija, treba održavati temperaturu i vlažnost u košnici. Novi život i „buđenje“ pčelinjeg društva zahteva hranu. Polen-pergu i med.
Prošla 2016. godina nije bila izdašna za pčele, posebno jul i avgust, pa su pčelinja društva koja nisu prihranjivana ušla u zimu sa malim zalihama hrane. Nedostatak meda donekle se može dopuniti konzumnim šećerom ali nedostatak polena tj. belančevina nije jednostavno nadoknaditi.
Pčelinje društvo, u slučaju potrebe, moguće je prihraniti čvrstom hranom tzv. „pogačama“ . Zimsko prihranjivanje čvrstom hranom „kao nužno zlo“ pčelari često primenjuju iz straha od nedostatka hrane.
Postoji, može se slobodno reći, bezbroj recepata za pripremu pogača. Konzumnom sitno samlevenom šećeru se dodaje oko 15% meda i oko 5% polena. U nedostatku meda i polena postoje manje ili više uspešne zamene, kvasac, sojino brašno, skrob… Ipak su to zamene i ne treba preterivat i trpati u pogače sve što smo čuli da je dobro.
Za dodavanje pogača treba koristiti dan bez vetra sa poželjnom temperaturom iznad 10 C. Ako sumnjamo u zalihe hrane „nužda zakon menja“ pa dodavanje pogača možemo uraditi i na temperaturi oko nule posebno ako dugoročne prognoze predviđaju mrazeve.
Košnicu treba držati otvorenom što kraće pa su potrebne pripreme. Na foliji pogače sa donje strane koja ide do pčela, po celoj širini isečemo tri trake širine 10mm. Kada košnicu otvorimo pogaču stavljamo u zoni klubeta direktno na satonoše tako da prorezi na foliji budu poprečno postavljeni u odnosu na satonoše tj. „ulice“ sa pčelame.
Košnicu odmah zatvaramo i dodatno je utopljavamo ako to praktikujemo. Ako imamo pomoćnika dodavanje pogače traje 5-6 sekundi pa za to vreme i pri niskoj temperaturi košnica neće značajno da se rashladi. Kada podignemo poklopnu dasku a pčelinje klube se nalazi duboko ispod satonoše sa vencima meda, na ramovima još postoje velike rezerve hrane. Tom društvu ne dajemo pogače da pčele dodatno ne iscrpljujemo u preradi šečera. Odmah ga zatvorimo i zabeležimo da to društvo nije dobilo pogaču. Ako nema hrane u društvu pčele su ispod same satonoše a ako su venci meda potpuno potrošeni dosta pčela će biti i na satonoši (Slika 1). Blago, pažljivo, polako ivicom pogače pogurati pčele na jednu stranu i kako se sklanjaju postepeno spustati pogaču pazeći da ne pritisnemo pčele.
Dimilicu koristiti samo ako je neophodno. Pri zatvaranju košnica voditi računa da je poklopna daska lepo nalegla na svoje mesto a košnici čije su pčele eventualno uginule zatvoriti leto i odmah je ukloniti sa pčelinjaka. Krajem februara verovatno će trebati dodati još po jednu pogaču (Slika 2). Spremite bar dva rama sa satnim osnovama po košnici, dobro će doći kada bude cvetalo voće. Medeno.
autor: Dragiša Mihajlović, pčelar