Front – Marko Smiljković
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, mali Marko voleo je da preskače štamparske špiglove razasute na podu radne sobe. Često ga nisu puštali u tu sobu da bi otac-novinar imao mir da pravi novine. Tada je odlučio da postane novinar. Kako je preko puta radne sobe bila baba Tanina kafanica, gde je mali Marko zadojen niškom boemijom i FK „Radničkim“, odrasta uz doktore, arhitekte, književnike, novinare, đubrare, pijačare.
Iz tupog ugla – Miodrag Miljković
Rođen jutros uprkos svim podacima o njemu. Rađa se svakog jutra iznova. Kada je nečim zadovoljan pokušava da shvati dubinu svog neznanja. Voli jug Srbije. Čita. Sve. Naslove, krupna slova, ali i uputsva za upotrebu. Ne sumnja u svoju sumnju i veruje da je sigurnost u zidovima.
Leva strana druma – Dejan Stojiljković
Prozaista, strip-scenarista, dramski pisac. Čitan, nagrađivan, prevođen, osporavan. Prevashodno poznat po bestseleru „Konstantinovo raskršće“ koji nije njegova najbolja knjiga. Od 2009. godine autor je IP „Laguna“ iz Beograda, od 2010. „Azbuke“ iz Sankt Peterburga, a od 2012. godine je ekskluzivni autor izdavačke kuće „Blooming Twig Books“ iz Nju Jorka.
Nišlijska romansa – Srđan Pešić
Peša ima pedeset godina i veruje u Deda Mraza. Veruje da svet može stanovati i u Nišu i u Srbiji. Rodio se u Leskovcu, živi trideset godina u Nišu. Da može da bira sada, opet bi se rodio u Leskovcu. Prvo, mnogo je dobro biti tamo rođen, a drugo zato što to mnoge nervira. Kažu za njega da je političar, a on je samo politički romantik.
Vino & Grad – Dalibor Popović Pop
Čovek koji zna razliku između vina i vina. Između grada i Grada. Sve mu je jasno osim vlastitog postojanja sa kojim uvek ima nesuglasice. Ipak, zna prečicu do smisla. Rođen da peca, a osuđen da radi. Ne piša u Nišavu kad se napije, a pije.
Vreme foliranja – Nebojša Ozimić
Rođen u Nišu, gde i živi, 5.aprila 1962 godine, iz braka golmana FK Radnički i babice. Astrolozi kažu Ovan-Škorpija, Tigar i još kojekakve zverke. Odluku da se posveti pisanju doneo kada je slušao Branka Ćopića i Desanku Maksimović, goste „Voždove“ škole te davne 1970. godine, što evo radi poprilično dugo.
Kuka i olovka – Stefan Marković Solow
Rođen je u Leskovcu, odrastao u Nišu, studirao u Beogradu i opet se vratio u Niš. Reper, kolumnista i autor kratke proze. Iza sebe ima jedan samostalni muzički album, „Audio cirkus“ i dva sa bendom. Bio je urednik Sociološkog kutka u Nish magazinu. Priče objavljuje u periodici.
Jeretičke hronike – Branislav Jankovic
Rođen 1. februara 1969. godine, ali po nekim starim, nedovoljno poznatim rukopisima, tek čeka da se rodi. Posle skoro četvrt veka ostavio je novinarstvo, i ne okrenuvši se, upao u zagrljaj književnosti. Kao pisac postao je anarhista i jeretik jer mu je Sokrat uvek bio draži od istine.
Serija o Džordžu – Marijana Marković
Debitant britkog pera. Slučajno rođena u Surdulici (Tončev grad, Ivicina Grofovija) 1989. godine. Direktan potomak(praunuka) čoveka koji je pucao na selonačelnika u opštini Svrljig i pogodio ga u konja. Išla u vrtić, osnovnu, srednju školu i, malo kasnije, na ekonomiju. Živi u Nišu, životari u vojnoj zgradi.