Devetodogodišnja Isidora Kovčin kad poraste želi da bude pedijatar, ali nije joj bilo svejedno kada je videla da njen stariji brat ume da programira robota da se kreće. Insistirala je da nauči i ona, zbog čega su je roditelji prijavili na besplatne časove programiranja koje sprovodi organizacija „Nauči me“.
Moj brat je prošle godine bio na ovim časovima, i on i drugi brat stalno pričaju o tome. Meni nije bilo jasno, pa sam želela da naučim i ja kako da programiram“, kaže ova devojčica.
Na pitanje ko bolje ume da programira, ona ili brat, Isidora uz smeh odgovara: „brat je i dalje bolji od mene, ali ja ću da ga prestignem“ i dodaje da joj je bilo veoma zanimljivo i lako da nauči prve korake u programiranju.
Najlakše mi je bilo da napravim komande koje će pokrenuti robota da se kreće. To daljinsko upravljanje mi je bilo najzanimljivije“, ponosno ističe Isidora.
Njena mama Gordana Kovčin je veoma zadovoljna što su deci na ovaj zanimljiv način objasnili programiranje. Ona smatra da je to budućnost kada je reč o poslu.
Ja mislim da je budućnost razvoja tehnike u robotima, odnosno u programiranju, i odlično je što kao mali mogu da počnu sa tim jer onda mnogo lakše usvajaju sve te novine. Pošto oni to doživljavaju kao igru, njima to nije nikakvo učenje, niti opterećenje“, kaže Gordana Kovčin.
Upravo to je i bio cilj organizacije „Nauči me“ kojom je uz partnerstvo sa rotari klubovima u Nišu i uz pomoć donatora „Future forward“ omogućeno deci da već drugu godinu za redom pohađaju besplatne časove programiranja. Prošle godine, to su bili stariji osnovci od V do VIII razdreda, a ove godine obuhvaćeni su i mlađi razredi, tačnije deca od II do VIII razdreda. Tako je kroz ove besplatne časove prošlo oko stotinu dece.
Programiranje u programu Scratch je vizuelni intiutivni oblik programiranja i deca ga odlično prihvataju kroz igru, shvataju ga kao izazov. Stotinu dece je prošlo kroz ove besplatne radionice i svi su iz različitih niških osnovnih škola. Ovim smo želeli da ih pripremimo za sve ono što ih očekuje kasnije i u školi, ali i u životu, jer se na tržištu sve više očekuje makar bazično razumevanje algoritamskog načina razmišljanja i programiranja“ objašnjava Milan Petrović iz organizacije „Nauči me“.
On dodaje:
Prošle godine smo imali jednu grupu, ove godine 3, i ono što je dodatno drugačije u odnosu na prethodnu godinu jeste da ćemo ih sada sve okupiti i odvesti u posetu Microsoft Development centru u Beogradu. Ne znam koliko je to poznato, ali u svetu postoje tri razvojna centra ove kompanije u svetu, a jedan je baš u Beogradu. Tamo ih očekuje razgovor sa programerima, očekuje ih testiranje softvera na kome se radi u Srbiji, ali takođe i priča o tome kako se zaista postaje programer i koje su mogućnosti“, kaže Petrović.
Da li će biti programer ili fudbaler, nije baš sasvim siguran Dimitrije Đorđević, đak 3. razreda Osnovne škole Učitelj Tasa, ali ono što sigurno zna, to je da pokrene robota u Scratchu.
Naučio sam kako robot može da hoda, kako može da se okreće, kako da pleše. Ti misliš, to je mnogo teško, a to je u stvari baš lako da uradiš“, kaže Dimitrije.
Organizacija „Nauči me“ će i u narednom periodu raditi sa decom na kreativan i zanimljiv način.
Od naredne godine slede radionice efikasnog učenja gde će deca moći da nauče neke psihološke i neurološke tehnike kako bi poboljšali svoju efikasnost u učenju, da bi ojačali pamćenje i jednostavno se snašli u obavezama i izazovima koji ih čekaju kroz školovanje i život“, navodi Milan Petrović iz organizacije „Nauči me“.
Tekst i foto: Jelena Đukić Pejić