Miki Manojlović u Nišu: Serije koje se sada snimaju liče jedna na drugu

Igrani film „Trag divljači“, produkcijske kuće „Režim“ biće jednim delom sniman u Nišu, Knjaževcu i drugim delovima juga Srbije. Reditelj je Nenad Pavlović, sin našeg legendarnog Živojina Pavlovića, a na čijim je književnim junacima film i baziran.

• 

Filmsku ekipu primila je juče u Gradskoj kući, gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski.

Radnja je smeštena u 1979. godinu gde Blagoje (Miki Manojlović), potpukovnik Uprave za državnu bezbednost(Udba) preživljava jednu porodičnu dramu, a to otkriva ambiciozni novinar iz Beograda koga glumi Radivoje Bukvić. Putevi im se susreću kada oni iz različitih razloga istražuju ubistvo u srpskoj varošici. Glumačku ekipu čine Nada Šargin, Uliks Fehmiu, Milena Pavlović, Srđan Žika Todorović i drugi.

Ne znam gde će nas odvesti ovaj izvrsni scenario. Moj lik je verovatno prvoborac. Ima dvoje dece, ćerku (Nadu Šargin) i sina (Uliksa Fehmiua). Sin je šesdesetosmaš koji se razočarao i pobegao u ove planine ovde. On je 1968. godine hteo da promeni svet, ali je Tito rekao „deco, vi ste u pravu“, a onda je počeo da hapsi. Moj lik je ta vrsta ljudi koja je hapsila. Pazite, postoje tu dve stvari, imate jednu grupu ljudi iz tog vremena ’68 koja se povukla i nestala, pobegli su od civilizacijhe kao moj sin u filmu, a imate i one koji su svoje „leve ideje“ zamenili „desnim dolarima“. Imate to u Evropskoj Uniji, Ujedinjenim nacijama i slično. Tu imamo i jednu konstantu, a to je UDBA. Ona je uvek „korak ispred“, uvek je brža… Tako da taj čovek koji je izašao tvrd iz rata je tvrd i prema svojoj deci. U tom scenariju ima čeg humanog – okarakterisao je svoj lik Manojlović.

Proslavljeni glumac se osvrnuo i na kvalitet serija koje se „štancaju“ poslednjih godina.

Glumci danas žive pod maskama, evo je moja. Mi danas imamo jednu hipernflaciju snimanja serija koje liče jedna na drugu, previše je serija i previše istih lica tako da ne znamo šta gledamo. Ne znamo koju seriju gledamo, ali mislim da će to prestati. To nije pandemijska stvar – priča Manojlović.

On priznaje da mu je malo krivo što nagrada u Trstu, nije propraćena baš adekvatno u Srbiji. Manojlović je dobio ovu prestižnu nagradu, a u njegovu čast je prvog dana festivala emitovan film „Andergraund“.

Neki su javili da sam dobitnik te nagrade koja se zove „Istočna zvezda“ u Trstu, ali to je bilo to. Nije ni nagrada „Dimitrije Mitrinović“ propraćena, ali iskreno mladom glumcu su potrebne radi podsticaja i on ih želi, a kada ih dobijete onda vam više nisu važne – priča Manojlović i dodaje da umetnost ne može da promeni društvene okolnosti.

• 

On se osvrće na svoju karijeru i kaže „da ne može da veruje koliko je podugačak spisak svega što je radio na filmu i u pozorištu“.

Zvuči hvalisavo, ali nije, više je misteriozno. Kada pogledam zbir svega toga, pitao sam se: kakav ja to život živim koji je zapravo spoj mog privatnog života i scene? kako sam sve to uspeo da uskladim? – pita se Manojlović.

Na pitanje šta ga je učinilo srećnim u pandemijskoj 2020. godini, on odgovara da je to svakako porodica, deca, ali izdvaja jednu zanimljivu činjenicu.

Od ličnih stvari, najviše me je obradovalo povrtarstvo. na jednom malom parćetu zemlje i na visini koja nije za sadnju, ja sam proizveo paradajz, tikvice, razne salate, luk. I nisam znao da sve to ne može da raste bez pesticida kojih ja nisam imao. Eto, otkrio sam povrtarstvo u prošloj godini i to me je učinilo srećnim – odgovara ovaj proslavljeni glumac.

Filmski festival u Nišu mora biti regionalni

Oduvek sam mislio da je filmski festival jedinstven. ne govorim to samo zato što smo u Nišu. Moje nekadašnje ideje o festivalu nikada nisu naišle na plodno tlo. Niški festival ne bi trebalo da bude srpski, nego regionalni. to bi značilo nešto sasvim drugo. Ne bih u razloge zašto to nije prihvaćeno, ali onda bi videli Grke, Rumune, Bugare i to bi bio bogat i veoma značajan festival u Evropi.

M.S.