Uličnog svirača Ivana su Nišlije brzo zavolele. Uvek nasmejan, izlazi na ulicu i poznatim melodijama ume da obraduje Nišlije. Tako zarađuje za školovanje i osnovne studentske potrebe.
Mladi gitarista Ivan Vukadinović, rodom je iz Leskovca. Pored toga što je poznat kao muzičar, apsolvent je i automatike na Elektronskom fakultetu u Nišu.
Ogromna ljubav prema gitari i muzici odvodi ga u razne gradove Srbije, a zatim vraća u Niš, gde se, kako nam kaže, oseća kao kod svoje kuće. Sada je već iskusni ulični svirač koji za sobom nosi godine staža sviranja na ulici.
Kada sam pre par godina počeo da se bavim uličnom svirkom očekivanja mi nisu bila velika. Strah od toga da će prolaznici na mene gledati kao na prosjaka učinio je da mi u početku zaista buide neprijatno. Međutim, glavni razlog što sam zavoleo svoje zanimanje jesu upravo reakcije tih prolaznika. Niko na mene nije gledao kao na prosjaka, već kao na umetnika. Najveće zadovoljstvo mi pričinjava kada neko od prolaznika zastane, sluša neko vreme moju muziku i spusti novčanicu uz reči „hvala ti, ulepšao si mi dan“, priča Ivan.
Odlučio je da na ovaj način obezbedi sebi normalan i prosečan zivot. Spojivši ljubav, gitaru i svakodnevni trud i vežbanje, dobio je neverovatne rezultate. Na ulici ga uveliko prepoznaju, pozdravljaju i nagrađuju. Samo kada sebe naviknete na svakodnevni rad, kako kaže , ne bude vam teško da kroz prvenstveno vaše zadovoljstvo i sreću, usrećite i ljude oko vas.
Sa dolaskom zime uslovi za rad uličnih svirača se otežavaju. Ovog neustrašivog momka ni to ne brine, njemu je ovo jedini izvor prihoda i kako tvrdi, i da je „smak sveta“ uslovno rečeno, svirao bi bez ikakvih poteškoća.
Ivan svira na svojoj Ibanez gitari po nekoliko sati dnevno. On je od jutra do mraka tu, u zavisnosti od vremenskih uslova, krasi ,,Pobedinu“ ulicu.
Srbiju je prošao uzduž i popreko kaže ovaj mladić, ali svakako su mu planovi da jednog dana kao gitarista obiđe i celu Evropu.
O stanovnicima Niša govori da su oduševljeni i ljubazni, uvek zastanu, odslušaju svoj omiljeni zvuk i pruže mu podršku.
Studentski život u drugom gradu za sobom nosi ogroman trošak, jedan student u proseku za hranu, smeštaj, gradski prevoz, udzbenike i račune izdvajaju do 350 eura mesečno, ne računajući luksuzniji deo, izlazak i druge slične aktivnosti. Uprkos tome Ivan iako je prepušten sebi kaže da se dobro snalazi i u najtežim situacijama. Prosečna zarada od gitare kako nam objašnjava za sada pokriva sve njegove osnovne troškove.
Ne bih išao u detalje, ali svakako kada neko zarađuje radeći ono što voli, život mu je lagodan koliko god da zarađuje od toga. Uglavnom se moje zanimanje svodi na sviranje onog što volim i naravno na putovanja puna zanimljivih dogodovština, na bezbroj dobrodušnih i humanih ljudi. Muzika koju sviram se poslednjih godina jako retko može čuti uživo i ljudi rado zastanu da čuju bar mali delić nekada veoma slavnog bluza što me jako raduje.
Kad svirka bude slabo plaćena, da bi jedan student koji se sam izdržava preživeo, odriče se mnogih stvari, ali se preživi, bitno je znati rasporediti šta i kako trošiti u tom slučaju neće imati većih problema.
A da je sve ružičasto, i nije. Ponekada na prijavu „mrzovoljnih“ građana, dođu inspekcijski organi da ga upozore da promeni mesto jer navodno krši javni red i mir. I to se ređe događa jer napokon svi shvataju da bez Ivana Niš ne bi imao miris nekog evropskog grada gde se ova profesija izuzetno ceni.
M.Tošić