Na današnji dan počela je Niška buna mada neki istorijski izvori navode da se taj događaj od velikog značaja za slobodarski duh juga Srbije dogodio 1841. godine, i sutra, 6. aprila. Prvi ustanak protiv Osmanlija posle više od četiri veka vladavine u ovim ktajevima naziva se i Milojeva i Srndakova buna i svakako da je s ove istorijske distance nezahvalno precizirati datum, ali u svakom slučaju da je ovaj događaj počeo da se odigrava početkom aprila. Sve je krenulo iz sela Kamenica odnosno Matejevac kod Niša, a proširilo se na Leskovac, Vlasotince, Pirot, Toplicu pa i Vranje. Ugušena je u krvi uz veliki broj svirepih ubistava. Ovaj ustanak spada među tri najznamenitija događaja u nacionalnoj istoriji srpskog naroda današnje jugoistočne Srbije 19. veka pored Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobođenja od vekovne turske vlasti u srpsko-turskom ratu 1877-1878. godine.
Događaji koji su prethodili buni
Na teritoriji Niškog sandžaka, koji su sačinjavali raniji Niški i Leskovački pašaluk, upravljao je Mustafa Sabri-paša, čovek nepismen,surov i veliki neprijatelj hrišćana. Njegov negativan primer delovao je i na njegove potčinjene organe. Kao neposredni povod ustanku navodili su se preveliki turski zulumi i pljačkanje naročito seoskog stanovništva, što se sve stavljalo na teret tadašnjem niškom guverneru Mustafa Sabri-paši i njegovom upravnom aparatu.
Ustanak izbio zbog zuluma i pljačkanja sela
Ustanak je izbio 6. odnosno 18. aprila (po novom kalendaru) 1841. godine, na crkveni praznik Tominu nedelju. Za centar ustanka u niškom kraju uzima se selo Kamenica. Ustanak je objavio ugledni seoski domaćin i trgovac Miloje Jovanović, jedan od dvojice ranijih kocabaša za Nišku nahiju, organizator ustanka, čovek veoma popularan u narodu na širem području Niškog ejaleta. Po prethodnom dogovoru sa predvodnicima iz drugih predela i nahija, ustanak je odmah izbio i u većem delu Prokupačke nahije, u Pirotskoj nahiji, u Leskovačkoj nahiji i u severnom delu Vranjske nahije. Kao nahijski i pomesni predvodnici ustanka bili su: Nikola Srndaković-Srndak iz Gornjeg Dušnika u Zaplanju, Stojan Čavdar iz Velikog Krčimira u Zaplanju, Stanko Atanacković Bojadžija iz Vlasotinca, pop Simon iz Leskovca, pop Đorđe Janković iz Poljanice, Stamenko Đokić iz Jastrepca, sela u Grdeličkoj klisuri, Sava Božinović iz Vranja, Mladen Belopalančanin, bivši buljubaša Karađorđev u Prvom srpskom ustanku, Jelenić u Pirotskoj nahiji itd.
U podignutim krajevima ustanici su uništili ili proterali sve predstavnike turske vlasti, ovladali su svim pograničnim turskim karaulama na srpskoj granici (prema Svrljigu, na Gramadi i na Jastrepcu) i oslobodili svu teritoriju preko Toplice i na desnoj obali Južne Morave: nišku kotlinu, Zaplanje, Belu Palanku, Temsku i Visok, Koritnicu, Lužnicu, Vlasotince, Crnu Travu, Vlasinu, Grdeličku klisuru, zatim Dobrič, donju Jablanicu, leskovačko Porečje, Poljanicu, Masuricu i delove vranjske Pčinje i Znepolja (dalje u Bugarskoj, ustanak se rasplamsao u Zagorju sa Belogradčikom i Berkovicom, i na celu vidinsku i lompalanačku nahiju. Usled ovakvog, skoro jedinstvenog nastanka i razvoja ustanka, niška Tvrđava se našla opkoljenom, Leskovac je bio odsečen, a Pirot neposredno ugrožen. Na ovako prostranoj teritoriji na oružje se diglo oko 18-20.000 ljudi.
Slom ustanka
U prvih nekoliko dana, pošto je izbio, ustanak je bio uspešan. On je, međutim, kratko trajao. Izbio je pre ranije dogovorenog vremena, nego što su to ustaničke vođe obećale srpskoj vladi. Knez Mihailo, mlad i neiskusan, zatečen iznenadnim ustankom, objavio je neutralnost Kneževine Srbije posebnom Proklamacijom, očekujući pritom dalji razvoj događaja i moguće posredovanje ruske vlade. U svakom slučaju računalo se na dugotrajnije delovanje ustanka.
Na poziv Mustafa Sabri-paše, opkoljenom Nišu, krenuli su u pomoć najpre bašibozučke družine Arbanasa iz Toplice i gornje Jablanice, ubrzo i konjički odredi vranjskog i prištinskog paše, a Porta je naredila i vidinskom i skopljanskom paši da krenu na pobunjenike svoga područja, a zatim i na Niš. Sam serasker (glavni zapovednik) rumelijske nizamske vojske Jakub-paša naredio je pokret većih skupina artiljerije, konjice i pešadije. Ali pre nego što je turska redovna vojska, nizam, došla pred nadiranjem arbanaških bašibozuka dolinama Jablanice i Toplice, a vranjskog paše dolinama Veternice i Južne Morave, ustanici su bili potučeni u nekoliko većih i manjih bojeva bitaka. Do pravih bitaka došlo je pred Vlasotincem, gde je bilo okupljeno tri hiljade ustanika, zatim kod Eminove Kutine u Zaplanju, najzad u Kamenici gde je – posle veoma snažnog otpora – poginuo Miloje Jovanović sa brojnim braniocima.
U pokorenim krajevima, naročito u predelima organizovanog otpora i većih turskih pogibija, Turci su zaveli veoma okrutne odmazde, progona, pljačke i ubistava, posebno odvođenja u ropstvo stotinama žena i dece. Tada su bila spaljena ili porušena, pošto su najpre bila opljačkana, 224 sela a preko 11.000 lica prebeglo je preko granice u Srbiju, sa velikim brojem krupne i sitne stoke i vrednijim pokućstvom. Tada su Turci pokušali da silom vrate izbeglice ali su srpske oružane snage čvrsto zaposele granicu, prihvativši izbeglo stanovništvo. U Srbiju je prebegao i veliki broj ustaničkih vođa i drugih uglednih narodnih predstavnika.
Izvor: gradjanin.rs, Wikipedia.org
Niska buna je bugarsku ustanak svi arhive govore za bugare
I DANAS BI TREBALO POCETI BUNU, PROTIV BEOGRADSKIH DAHIJA.
Značajan datum. Dobro je što je objavljen ovaj tekst o, već zaboravljenoj, Niškoj buni. Niška buna je prethodila konačnom slomu Osmanlija i nije, po srčanosti i taktičkim dejstvima ustanika, ničim zaostajala za I i II srpskim ustankom. Politika kalkulacija, prevrtljivost knjaževskog dvora, interesi velikih sila… su ugušili Nišku bunu.