Stanje naše životne sredine je na žalost bilo na nezavidnom nivou i pre Korona virusa. Divlje deponije svuda u prirodi, pored puteva, njiva, reka, nedovoljno kontejnera za odvajanje otpada za reciklažu i mnogi drugi. Međutim sa pojavom ovog virusa, javio se još jedan ogroman problem, a to je Covid otpad.
Šta čini ovaj otpad:
- Maske za jednokratnu upotrebu
- Rukavice
- Skafanderi i oprema za zaštitu radnika u medicinskim ustanovama
- Posude i pribor za hranu za jednokratnu upotrebu u kovid centrima
- Pakovanja za ličnu higijenu, bočice za dezinfekciona sredstva, vlažne maramice i dr
- Špricevi i igle
- Ampulice od vakcina…..
Ovaj otpad nije opasan samo zato što je sačinjen uglavnom od plastike i drugih materijala koji se jako dugo raspadaju, već je to i medicinski otpad koji je kontaminiran i sa te strane opasan za ljude. Na žalost svest ljudi nije na dovoljnom nivou da o tom otpadu brinu i odlažu ga na odgovarajući način, ali mnoge države, gde spada i naša, nisu regulisale odlaganje ni običnog komunalnog otpada, a kamo li Covid otpada. Ukoliko pandemija potraje, a nema izgleda za sada da jenjava, naša planeta biće zatrpana ovim infektivnim otpadom koji predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi, što dodatno usporava izlazak iz pandemije.
Globalna pandemija koronavirusa navela je većinu stanovništva da koristi zaštitne maske, koje iako mogu zaštiti pojedinca od zaraze, ipak su štetne za životnu sredinu. Maske su napravljene od plastičnog polipropilena koji nije baš lako biorazgradiv, jer potrebno je oko 450 godina za njihovo razlaganje. S obzirom da su maske kratkotrajnog upotrebnog perioda, predstavljaju znatan deo otpada. Pored toga maske sadrže na sebi i viruse i bakterije koje oboleli, ali izdravi izdišu u njih, znači predstavljaju izvor zaraze. I ne samo maske, masovno se kupuju i pakovanja za dezinfekciju ruku, vlažne maramice i bočice sa sprejevima. Uz sve to mere osmišljene za smanjenje upotrebe plastičnih kesa je odloženo, pauzirano ili ukinuto.
Već je napravljen proračun koja količina ovog otpada je do sada završila u okeanima. Procenjuje se da je 1,56 milijardi zaštitnih maski završilo u okeanima širog sveta, što će dovesti do teških posledica po živi biljni i životinjski svet u morima.
Za sada planeta razmišlja kako da se „iskobelja“ iz ralja pandemije Covid virusa, a rešavanje problema zagađenje izgleda ostavlja za kasnije, ali možda kasnije bude PREKASNO.
piše: Violeta Milosavljević, profesorka biologije