Iako jug Srbije obožava domaće filmove, Niš još uvek nije dobio svoj prvi urbani ili bolje reći savremeni igrani film. Tu više nije reč o tome ko će i šta će glumiti, već da se na platnu ekranizuje realnost koju Nišlije žive. Kada je reč o ovoj posebnoj i vrlo popularnoj vrsti umetnosti, Niš ne postoji. Nema ni jedne priče koja bi domaćim kinematografima bila interesantna, iako je živopisni grad na jugu Srbije krcat storijama koje bi sigurno bile gledane. Dosadašnji filmovi se tiču tematike od pre 50 i više godina tako da oni jesu reprezent nekadašnjeg Niša, a šta ćemo sa devedesetim i kasnijim godinama…
Nedavno je na konkursu Ministarstva kulture “prošlo” 12 projekata gde se biralo kome će se dati novac za realizaciju igranog filma. Konkurisalo je preko 60 filmskih kuća. Ni jedna iz Niša što nije veliki problem koliko to da nije bilo ni jednog scenarija koji bi govorio o urbanom Nišu.
Neki producenti kažu da je film “skupa igračka”.
Kada bi hteo da konkurišeš kod ministarstva za novac, oni ti traže da već imaš trećinu od traženih sredstava. To je jedan problem jer niko ovde nema milion ili dva miliona dinara da bi ekranizovao priču, a da li će da mu se vrati, to je teško pitanje. Privatnici ti ni u ludilu ne bi dali novac za najskromniji film. U Vojvodini postoji ta pokrajnska vlada, pa republička vlada, pa neko i namaknu novac za snimanje filma dok je ovde to malo teže – komantaišu ljudi iz nipških producentskih kuća.
Dejan Dabić, urednik u Niškom kulturnom centru i odličan poznavalac filma kaže da je realizacija filma jedan veliki sklop ideja i mogućnosti iz različitih sfera.
Odgovor na to pitanje zašto još uvek nema filma trebalo bi tražiti u širem kontekstu koji bi ponudio način za unapređenje kinematografije u Nišu. Rešenje treba da bude sistemsko, nije problem samo u novcu, problem je i u odnosu koji imamo prema samima sebi i kadrovskom potencijalu koji u gradu evidentno postoji u svim oblastima i koji nije iskorišćen na pravi način. Učestvovao sam svojevremeno u izradi strategije kulture i bio zadužen za oblast kinematografije. Ponudili smo neka konkretna rešenja (jedno od njih je i poseban konkurs na godišnjem i bijenalnom nivou koji bi stimulisao kratkometražnu igranu produkciju s idejom dolaska do dugometražnog igranog filma), ali ona su ostala mrtvo slovo na papiru za svaku gradsku vlast.
M.S.
A imate za docek?