Niš je jedan od gradova koji nikako nije uspeo da izgradi vlastiti identitet. Ono smo što kaže godišnjica da jesmo pa kako naleti. Pre par godina smo bili (valjda smo i još) rodni grad Konstantina Velikog da bismo već naredne godine postali ratna prestonica Srbije u Prvom svetskom ratu a valjda ćemo ove godine da se setimo, povodom 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, svih žrtava koje smo prineli u našem građanskom i oslobodilačkom ratu opštoj pobedi Saveznika nad Osovinom. Nekako landaramo između antike i savremenog doba….
A opet, zaludu nam godišnjice kada nismo učinili nešto osnovnije – nismo naučili našu decu, one na kojima će ostati naš Niš, da moramo da čuvamo svoje spomenike i negujemo sopstvenu istoriju. Tamo gde ima falsifikata ( i ako ima) to se rešava kroz nauku, dokumentima. Sećanje se čuva spomenicima. Išarani spomenici više govore o nama nego na hiljade dokumentaraca. Čemu onda sve ove godišnjice, Medijana, Tvrđava, Bubanj ili Čegar kada se njima kotrljaju papirnate i plastične kese, novine i ko zna šta još? Čemu ulaganje velikog novca ako nemamo toliko svesti da ostavimo spomenike na miru?
Možemo da obeležavamo godišnjice i čuvamo spomen na sopstevnu istoriju čuvajući ono što već imamo. A to je sjajan početak.
foto Emilija Miljkovic Ivkovic
Vladari i gradonacelnici se menjaju , mi NISLIJE ostajemo !
Jeste lete kese ali ko razbacuje te kese po ulici. Sami mi Nislije koji nemamo kullturu pa posle za svu prljavstinu okrivljujemo ljude na celu grada. Bilo i bice dok ne pocnu da pljuste kazne za pravljenje stroke nema nista. I jos neke sitnice pa ce grad dobiti indentitet.
Potpuno si u pravu
Pa da bi pronašli identitet, preduslov je da na čelu grada stanu ljudi kojima je Niš u srcu, kao i njihovim roditeljima i babi i dedi. Ovde decenijama kolo vode razni pololikovi kojima je neka funkcija u gradu samo odskočna daska za njihov glavni grad.
Nema veze ko je na čelu grada,mi smo Nišlije u svakom slučaju.Ovde živimo nevezano za ličnost. Mislim, čovek je rekao istinu