Nevenka Rosić, penzionerka iz Niša već nekoliko godina svoj „tanki“ kućni budžet dopunjuje tako što iskoristi popodne i veče za pletenje džempera, šalova, vunenih čarapa i sličnih odevnih predmeta. Njena penzija iznosi oko 23.000 dinara. Grejanje plaća oko 5.000 dinara i komunalne troškove zajedno sa strujom oko 7.000 dinara.
Da li vi verujete da ja pomažem sina i snaju, ponekada i novcem? Sin je nezaposlen, ali ide ponekada u moleraj, mada onih koji kreče ima mnogo pa se nekako snalazi. Snaja radi kao ispomoć u jednom velikom megamarketu i krpe kraj s krajem. Ja sve što mogu je da pletem – priča baka Rosa koja predstojeće zime puni 75 godina.
Ona kaže da prvo nije mogla da proda svoje proizvode, ali je prve čarape prodala u zgradi.
Kada nešto dobro radiš, pročuje se pa tako i ja. Bilo me je prvo malo sramota. Nisam mogla da premostim u glavi da sam ceo život bila domaćica, a sada moram da se bavim trgovinom. Zaradim mesečno od 3.000 do 5.000 dinara i ne žalim se. Ovde na pijaci nema toliko prodaje, prođe narod, pipne i toliko. Još se neki i cenkaju za džemper od 600 dinara… Imala sam prilike da, na primer, cela porodica naruči džempere sa izvezenim imenima na grudima. Angažovala sam još dve komšike i za 15 dana je sve bilo gotovo. To je bio dobar prihod – kaže baka Nevenka koja ponekada može da se vidi na niškim pijacama kako prodaje svoje kreacije.
Ona takođe kaže da je jedna komšika iz njene zgrade na Bulevaru Nemanjića u Nišu prihvatila ovaj zanat tako da sada zajeno rade i traže kupce.
Moja komšika Rada i ja retko prodajemo na pijacama. Juri nas komunalna inspekcija, ali se snalazimo tako što sa nekim prodavcem koji ima tezgu dogovorimo cenu, a on prodaje. Obiđemo svaki drugi dan tezge i ako je nešto prodato mi uzmemo novac, ako nije, čekamo. Tako je mnogo bolje nego da se ponižavamo da nas jure – priča ona.
M.S.