Niški aberi: Cirkus li je, izbori li su, šta je ovo?

Ide ti jedan šaren autobus, skroz iscrtan. Bije žuto sunce kroz prozore autobusa, direktno u glavu. Sedišta malecka, nekako sav se ukočiš.

• Mali, gde smo sada?
• Negde oko Niša.
• Hajde svrati malo. Mora istegnem kraci. I da vidim šta ih žulja a ti zapisuj.

Parkiraše u sred centar, onako junački. Nemaju pojma za naš Parking servis. Imao sam utisak, dok se istegnu nema više vide autobus.

• Dabar dan gospodine, imate li Vi neki problem?
• Skupa mi školarina za decu.
• Rešićemo to. Mali, piši, stipendije za talentovane učenike.
• Šefe, pa to već ima.
• Onda piši, stipendije za talentovane učenike od početka školovanja.
• Šefe, kako se zna da su talentovani pre nego što počne školovanje?
• Svi su talentovani i zaveži više. Gospodine, a Vi?
• Nemam posao niti imam gde da se zaposlim.
• Mali, piši, strane investicije. Eto gospodine, i to smo rešili. Šta je sa Vama gospodine?
• Ma imam neku firmicu ali nemam pare za nove mašine.
• Piši, podrška malim i srednjim preduzećima.
• Koliko da pišem?
• Samo na pare misliš. Kakve pare, potapšeš ga po ramenu i kažeš „bravo“, nije to mala podrška.

Odoše malo da se okrepe i kad dođoše do pića setiše se za Matejevac. Ko još ne zna za njihovo vino? Pravac Matejevac. Odmah pred nedovršenu kuću, nema malter, nema prozori.

• Šefe, da pišem da mu se završi kuća?
• Polako s taj plajvaz, to u sledeći mandat, ima nas mnogo.
• Gospodine, Vi ste odavde?
• Da.
• Imate vino?
• Od grožđe?
• Naravno.
• Takvo nemam.
• Kako Vama možemo da pomognemo?
• Nemoj meni da pomažete, ja sam sirotinja, nema više šta da dam.
• Mali, ovaj je već primao pomoć, garant. Gde je ovde narod?
• Šefe, sada mi javiše, dolaze neki sa crvene zastave. Plaše se od navijači što dolaze autobusima pa se posakrivali.
• Onda i mi da begamo. Javi našima da zabeleže šta im nude, mora da budemo bolji.

Odoše prvi, dođoše drugi. Ovi „pobogati“, sa više autobusa. Pa pravac Tvrđava. Da li vežbaju horsko pevanje za horske svečanosti, ko će znati. Poče nameštanje za TV, nek se vidi da nas ima.

• Šta je ovo, gde su nam nišlije iz autobusa, sve bre prazno?
• Šefe, sad ću ja to da sredim. Sredina malo napred. Hajde grupišite se sa zastave, jedan na TV da bude kao da je deset. „Sale jel smo spremni?“.
• „Idemo Niš, To Niš. Bravo Sale majstore. Ideš Sale napred, ideš napred, ideš napred, idemo u prvi red. OK, znači znamo sve, to je cela priča“.
• Eto šefe, sve je sređeno, neka snime sredinu i raširene zastave, nek Srbija vidi koliko nas ima.

Namestiše se da ih snima objektivna televizija i prvi izađe, „A pudlica laje li laje. I kad jednom prekipi šarplanincu onda je već kraj“. Izgleda da mu riknuo šarplaninac od pritiska, mnogo ga nervirale te pudlice. I onda nastavi, „Ako neko želi da ide, neka ide odmah! Srećan mu put. Mi ostajemo ovde, jer da nije bilo nas oni ne bi imali gde da se vrate“. Odmah se videlo da ima autoritet, mnogi odmah odoše sa pozornice. Posle su viđeni po prodavnicama grada, sa sve zastave. Lako im je kada znaju da imaju gde da se vrate, čekaju ih autobusi, dao im reč čovek od autoriteta.

Drugi govornik je pozvao funkcionere u Gradskom veću da zaborave na plate, odbornici u Skupštini na dnevnice a da Pauk ne nosi vozila. „Da li vam je jasno“? „Jasno“. Meni jedino beše jasno da ovima ništa nije jasno. Stručnjaci za pražnjenje budžeta da pune budžet! Da se odreknu od onu ponižavajuću platu! Lele, kad oni prvi čuju za ovo, šta će da rade? Šta je bolje od besplatan rad?

Možda izađu sa predlog „naši funkcioneri će da plaćaju da bi radili“? Srbija je ovo, svašta može da bude.

Odoše i oni kada u novine jedan, „mene funkcije ne interesuju“. Znači samo jedna ga interesuje. Sada jedan na šest mesta je zaposlen, on će samo na jedno. To je već napredak. Umesto šest plata da primaju a da ni jedan posao ne rade, sada će za istu količinu posla primati jednu platu. „Treba praviti vrtiće“. Nego šta. A decu, da li i njih da pravimo? Možda i sistematizuju ta radna mesta oko pravljenja dece pa da se zaposlimo. Samo da i tu ne budu „strane investicije“.

Predlažem da odmah ukinemo fakultete, samo štetu prave. Ko diplomira odmah beži iz ovog grada. Treba to zatvoriti. Lepo pošalješ dete u vrtić, tamo mu daju klupko vune, neka vežba da odmotava i namotava. Čim poraste odmah ga zaposliš u „najveću stranu firmu u Srbiji“ da mota kablove.

Budućnost Niša je u motanju. Kablova, cigara, pedala i ostale savremene tehnike. Motanje oko Zavoda za zapošljavanje nema smisla, bolje je da se motate oko dece funkcionera. Kada uđeš u familiju, sve si probleme rešio, počinju drugi oko tebe da se motaju.