Nije novost da je Niš centar adaptivnog plivanja u Srbiji. U prilog toj tvrdnji je mnogo činjenica. U Nišu već više od pola decenije radi najuspešniji i najmasovniji srpski plivački klub za osobe sa invaliditetom je „Delfin“. Najbolji srpski plivač paraolimpijac je Nišlija, Nemanja Tadić.
Sedište Asocijacije adaptivnog plivanja Srbije (ADAPTS) je u Nišu gde se organizuje (u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu – FSFV i Paraolimpijskim komitetom Srbije – POKS) prestižni međunarodni seminar na koji tradicionalno dolaze predavači i učesnici iz Belgije, Holandije, Bugarske, Islanda, Turske, Grčke, SAD, Kanade, Hrvatske i naravno Srbije. Upravo su to dovoljni razlozi za nekog ozbiljnog poslodavca u svetu da kadar koji se obrazuje na FSFV u Nišu (gde postoji čak sedam predmeta iz oblasti fizičkih aktivnosti osoba sa invaliditom na svim nivoima studija), a takođe i stiče radno iskustvo u tom gradu, može da očekuje poslovnu ponudu.
Jedna takva ponuda nije zaobišla ni Nišliju Sašu Kostića. Ovaj profesor fizičke kulture iz Nišu sada sprovodi sportske aktivnosti osoba sa invaliditetom na Malti. Iskustvo koje je stekao radeći u „Delfin“-u i ADAPTS-u, uspesi koje je postizao sa plivačima u Srbiji, Grčkoj i Hrvatskoj, učešća na domaćim i inostranim kampovima i seminarima, bili su dobra preporuka da se zaposli na ostrvu u sredini Mediterana.
Prof. Kostić radi u jednom državnom sportskom centru za osobe sa invaliditetom (OSI) pod imenom „Inspire“. Inače, ime „Inspire“je dato da bi se inspirisale OSI i osobe sa hroničnim bolestima da se bave fizičkom aktivnošću. To je institucija sa međunarodnom reputacijom, jer u njoj tokom cele godine volontiraju mladi ljudi iz cele Evrope (iz Velike Britanije, Irske, Španije, Nemačke, Italije, Grčke, Beneluksa, Skandinavije…). Volontiranje u „Inspire“ centru je jaka referenca za mlade ljude koja im pomaže u životnom sazrevanju i nalaženju stipendije ili zaposlenja. Što se tiče zaposlenih, pored profesora sporta, u „Inspire“ centru su zaposleni i psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, radni terapeuti i fizioterapeuti, znači sve struke koje mogu pomoći u radu sa osobama sa invaliditetom.
Samo ime „Inspire“ je podstrek i ljudima dobre volje da doniraju sredstva tom sportskom centru. „Pored budžeta Republike Malte, ova ustanova značajne izvore finansiranja dobija i putem donacija.“ – na početku našeg razgovora objašnjava profesor Kostić. Naš sagovornik smatra da je čak i u Srbiji moguć ovaj sistem finansiranja. On naglašava da iako je Srbija siromašna zemlja, uvek postoje ljudi dobre volje koji su spremni da doniraju sredstva za ovakve stvari.
Upravo smo to želeli i da pitamo. Koje su razlike između Srbije i Malte, kada je reč o organizaciji fizičkih aktivnosti OSI?
„Mnogo je zabluda kod nas u Srbiji vezano za ovu temu. Smatra se da je rad sa osobama sa invaliditetom težak, što nije tačno. Jednostavno, upoznaš se sa patologijom invaliditeta i hronične bolesti, indikacijama i kontraindikacijama za fizičku aktivnost i radiš na motivaciji te osobe da istraje u vežbanju. I to je sve.“ – smatra Saša Kostić i nastavlja „Sledi nadgradnja toga. Sve to treba organizovati. Više desetina da ne kažem stotina hiljada osoba u Srbiji koji imaju neku vrstu invaliditeta i hroničnog oboljenja je potrebno organizovati da vežbaju.“
Druga velika razlika između Malte i Srbije je, po profesoru Kostiću, pristupačnost. On naglašava da „na Malti ne postoje fizičke barijere. OSI koja koristi kolica može da pristupi svakom objektu, plaži, sportskoj sali, bazenu… „Inspire“ je sjajan primer za to. S druge strane, u Srbiji to nije slučaj, iako je zakonska regulativa o tome postoji već više od pola decenije. Daću i jedan primer. Pre nepunih godinu dana sam kao član delegacije ADAPTS-a posetio bazen u SRC „Dubočica“ u Leskovcu. Tamo se bazen nalazi na spratu, što je pravo arhitekte. Ali, problem je što do tog bazena treba da se savlada trideset stepenica, što je nesavladivo za OSI koja koristi kolica. Samim tim, OSI u kolicima se sputavaju da samostalno dođu na bazen. To je jedan od mnogo primera gde se ne poštuje zakon, a samim tim i prava OSI. Na taj način društvo hendikepira populacija OSI.“
S druge strane, naš sagovornik smatra da ima i primera dobre prakse, kada je u pitanju rešena pristupačnost sportskim objektima u Srbiji. „Zatvoreni bazeni SC „Čair“ u Nišu su pristupačni za OSI. Postoje kolica i rampe za OSI, a prilagođene su i svlačionice i toaleti“. Rukovodstvo ove ustanove ima sluha za ovu populaciju, pa i ne čudi da je plivanje OSI u Nišu najrazvijenije u Srbiji“.
Primer dobre prakse po našem sagovorniku je „saradnja sporskih klubova za OSI u Nišu sa FSFV-om. Prisutna je nesumnjiva spremnost FSFV-a u Nišu da ohrabruje svoje studente da uče kako da sprovode fizičke aktivnosti OSI“. „Pored prakse u tim klubovima,“ naš sagovornik smatra da to što „studenti FSFV-a imaju mogućnost da i na teoretskim predavanjima razgovaraju sa uspešnim sportistima sa invaliditetom“ mogu još više nauče. Prof. Kostić ističe rukovodstvo FSFV-a i dekana prof. dr Milovana Bratića da „prihvataju svaku inicijativu sporskih klubova i udruženja za OSI u Nišu.“ Naime, mnoga takmičenja u sportu OSI se odvijaju uz pomoć studenata FSFV-a, mnogi međunarodni i domaći seminari iz sporta OSI se odvijaju u suorganizaciji FSFV-a, neguje se saradnja sa svetskim autoritetima iz sporta OSI, podržavaju se studenti da dobiju stipendije za inostranstvo da bi se usavršavali iz ove oblasti…
„Gradimo kuću od krova“
Organizacija na nacionalnom i lokalnom nivou je glavna prepreka da OSIu Srbiji imaju veće učešće u organizovanim fizičkim aktivnostima OSI.
„Umesto da se „priđe“ svakoj OSI, da se motiviše da vežba, mi čekamo da se pripradnici te populacije mestimično samostalno samoorganizuju. Ako bi veliku populaciju OSI „privoleli vežbanju“, iz te mase će neko „iskočiti“ i postati odličan sportista, reprezentativac i osvajač medalja. Cilj je u oba pristupa isti, ali je put drugačiji.“
Kako baš Malta
„Kao trener u „Delfinu“, bio sam deo velike delegacije trenera i plivača iz Srbije na jednom prestižnom međunarodnom kampu za plivače sa invaliditetom koji se krajem 2014. održao u Istanbulu. Šef felegacije iz Srbije je bio dr Bojan Jorgić, stručnjak iz plivanja OSI, predsednik Skupštine ADAPTS-a i asistent na FSFV-u u Nišu. Na molbu direktora, prof. dr Marka Aleksandrovića, inače predsednika UO ADAPTS-a i profesora na FSFV-u u Nišu, bio sam zadužen da predstavnika Malte, Izabelu Zarb. Ona je ispred Plivačke asocijacije Malte odgovorna za edukaciju trenera, a sarađivala je i sa Bobom Baumanom, trenerom legendarnog Majkla Felpsa. Jednostavno – za nju nema nepoznanica u plivanju.“ – objašnjava prof. Kostić i nastavlja, „Međutim, to nije važilo za plivanje OSI, pa sam je u problematiku plivanja OSI uputio da bi što bolje pratila sadržaje na kampu. Mesec dana posle kampa u Istanbulu sam na jednu sedmicu otišao na Maltu, a od februara sam neprekidno ovde.“
Naš sagovornik naglašava da je jaka preporuka za njega bio jedan niški student – Vladimir Bajin, poznati rukometaš i diplomirani student FSFV-a. On je studirao je u istoj generaciji čuvenih master studija za adaptivno fizičko vežbanje u Belgiji sa direktorkom za sportke aktivnosti u „Inspire“, Adelaid Silvom. „To je“, smatra Saša Kostić, „bila prekretnica za dobijanje zaposlenja u “„Inspire“ centru.
„Uživam u svom poslu, radim za šta sam se školovao. Vodim računa o OSI tokom njihovog dnevnog boravka, sprovodim instruktažu i treninge plivanja za decu sa autizmom i daunovim sindromom, a pomažem i u hipoterapiji – terapiji jahanjem konja“.
Mogućnost saradnje sa Srbijom i Nišom postoji
Naš sagovornik smatra da mogućnost saradnje Srbije i Malte je neograničena, bar kada je reč o sportu OSI. Konkretno, Niš ima sjajne uslove da organizuje kamp ekstremnih sportova za OSI. Sportovi kao što su paraglajding, šuting, pecanje, splavarenje, sportsko penjanje i kajakarenje nisu zbog prirodnih uslova razvijeni na Malti. Plan „Inspire“ je da sa višečlanom delegacijom dođe na takav sedmodnevni kamp u Niš. Ukoliko se to uspešno realizuje, prof. Kostić smatra, da Niš može da bude međunarodna destinacija za takvu vrstu turizma. Naravno, neki preduslovi moraju da se ispune, a najvažniji je pristupačnost.
Malo se zna da Paraolimpijski komitet Srbije sjajno organizuje međunarodne skijaške kampove za OSI. Postoji interesovanje sa Malte da uzmu učešća na kampovima te vrste u Srbiji. Malta, razume se, nema snega niti razvijene zimske sportove. Zato je zimski boravak malteške dece sa invaliditetom u srpskim skijaškim centrima za njih egzotičan.
S druge strane, profesor Kostić će pomoći da što više studenata FSFV-a u Nišu dođe u „Inspire“ na volontiranje. Rad sa OSI će im pomoći da steknu iskustvo, a to je i jaka referenca u biografiji za buduće zaposlenje ili stipendiju u inostranstvu. Već ovog leta će bar jedan student osnovnih akademskih studija sa tog fakulteta doći na volontiranje u „Inspire“ centar.
Poruka mladima
Naš sagovornik smatra da kao čovek sa solidnim životnim i profesionalnim iskustvom treba da da neki savet mlađima:
„Budite vredni i nikad ne odustajte. Ulažite u sebe, ne bežite od obaveza. Volontirajte, jer ćete kroz tu praksu naučiti više nego u učionici. Ne udaljavajte se od struke, čak i kada vas život natera na to! Učite jezike i rad na kompjuteru, to su neizostavne veštine savremenog čoveka. Idite u susret iskustvu“.
Kada je reč o budućem zanimanju, Saša Kostić je, naravno pristrasan:
„Upišite FSFV-u u Nišu, fokusirajte se na rad sa OSI. Na kraju školovanja ćete imati odlično znanje i iskustvo i bićete konkurentni na tržištu rada. Niški kadar u sportu OSI se ceni van zemlje, budite sigurni u to!“.
M. Aleksandrović