Nišlija na Oktobar festu: Svetski vašar piva s ukusom terorizma

Po prvi put u svojoj dugoj istoriji, čuveni Oktobar Fest u Minhenu je kompletno ograđenom prostoru. Policija i obezbeđenje je na svakom koraku. Prostor veličine 42 hektara je potpuno obezbeđen. Mislim, Nemci su jako iskusni u ograđivanju i obezbeđivanju. Na svim prilazima se čuje upozorenje koje možete pročitati i na svakom koraku, a to je da ne smete imati nikakav ranac ili veliku torbu. Takođe, čak ni u rukama ne mozete uneti nikakvu tečnost u flaši ili bilo čemu drugom.

Bauk terorizma ne kruži Evropom. Terorizam je u Evropi. I ostvario je sve svoje namere. Svi se plaše i taj strah je vidljiv na svakom koraku. Istini za volju, Nemačka nije imala organizovane terorističke napade na svojoj teritoriji ali ih kao svaka organizovana država ni ne čeka da bi reagovala. Sve što se dešavalo od terorizma u Nemačkoj bilo je delo poremćenih pojedinaca, usamljeni čin, nikako organizovano delovanje neke od poznatih terorističkih opcija. čini se, da Nemačku bolje od obezbeđenja i policije od terorizma čuva njeno istorijisko nasleđe. Ali ovo je priča o sajmu piva. Ili vašaru koji iako se održava uglavnom u septembru zove Oktobar fest.

Uopšte nemam nameru da vam pišem o istorijatu Oktobar festa. Imate Google, Wikipediju pa izvol‘te. Ono što tamo ne piše je da je svakom posetiocu sa strane, pri tome mislim i na Nemce koji nisu iz Minhena ili Bavarske, a dođu na Oktobar fest, ispričana priča o tradiciji. Velika i važna priča. To je primer kako je jedna veoma lokalna manifestacija postala svetski brend. Otprilike, dok je bio samo Dragačevski sabor trubača, niko tamo nije išao niti čuo za isti. Kada je to postala Guča, rodio se brend.

Oktobar fest je sajam Bavrskog piva, hrane, grickalica, ma pravi vašar i to se nije menjalo. Nije bilo promene niti ustupaka da se tu moglo pojaviti i neko drugo pivo osim Bavarskog. I uspeli su. Nisu menjali koncepciju i zabavni karakter svog sajma. Smatrali su da su uspeli kada su nagovorili ostatak Nemačke da dođe u Minhen. Svet i svetska popularnost dosla su sama po sebi.

Kada sam bio mlađi mislio sam da ne postoji nista tako neukusno i smešno kao bavarska narodna nošnja. Isto mislim i sad kada sam mnogo stariji. Ali ono što kao mlad nisam ni razumeo sada mi je jasno. To je poštovanje tradicije i nasleđa. Ništa oni tu ne bi menjali.

Hoćete da znate kako to izgleda? Svi, ali svi koji su iz Minhena ili Bavarske veoma ponosno nose svoje špielhoze ili ti tri i četvrt pantalone, koje su u boji kože ili od zelene čoje, smešne šesire koji podsecaju na lovačke ili mozda to i jesu, šarene košulje, uglavno plavo-karirine, a ne retko i crvene. Nekada su obuvali tradicionalne polu cipele, polu čizme, ali to je sve ređi slučaj. Tako uz tradicionalnu bavarsku nosnju nosi se i novi model nike patika, adidas ili sta god. Zenski deo nosnje je vec lepsi. Obavezne su strukirane haljine, nebo plave boje, nekad crvene ili zelene, ali sve do jedne dekoltirane sa nekom vrstom jeleka koji posebno isice grudi (slično ko kod nas).

Svejedno, kakve god bile njihove nošnje i koliko god one meni ili ostatku sveta bile malo čudne, malo smešne, malo sve ostalo, ovde ih svi nose i veoma su srećni i ponosni na njih. To je onaj deo o tradiciji koji nikada nikako mi da naučimo. Zamislite, kada bi se cela Srbija otišla u Šabac na vašar, a gotovo svi posetioci bili odeveni u narodne nošnje.

Vašar traje dve nedelje. Dve nedelje je atmosfera sjajna i domaćini i gosti se smeju, uživaju u pivu i hrani. Imate na ponudi različita piva šest glavnih pivara, a prodaju se i domaće kobasice, pecivo, ali rolovana svinjetine, kolenice, ma sve što ide uz pivo… Naročito mnogo piva. U velikim šatorima velikih pivara, se moze desiti da vas konobari zamole da odete jer ne pijete dovoljno piva (ha, znam kome se ovo nikada ne bi desilo). To se inače retko dešava. Ili se ne dešava uopšte. Svi piju dovoljno piva neki čak i više nego što bi trebalo. I da, ako mislite da Nemci, ne pevaju naglas ili ne se ne penju na stolove da igraju, grdno se varate. Istina, malo mi je čudna njihova muzika, neke pesme su mi zvučale k‘o da ih peva hor sastavljen od Jelena Karleuša koje nemaju svoj dan, ali vidim da je većina oduševljena.

Ja sam pronasao baštu u kojoj sme da se puši i kojem se služi belo pivo. Obzirom da sam pre toga smazao belu kobasicu i pored nje još jednu jako ljutu, moj prvi dan na ovogodišnjem Oktobar Fest-u je bio sasvim ispunjen.

Kao i svaki vašar i ovaj ima svoj zabavni park. I ovde pored najstarijih ringišpila možete naći i najsavremnije spravice za zabavu. Brzi vozovi, balerine i još mnogo, mnogo toga privlači sve one koji su jos mali da piju pivo, ili su naprosto dosli da se zabave. Uglavnom ako želite da ispitate sve ove nove stvari uradite pre piva ili nemojete uopšte. Ipak, zna se zašto ste ovde.

Verovali ili ne, prvi dan je bio sunčan, bez vetra i sjajan. Ovo je najređa stvar u Minhnu koja će vam se desiti u ovo ili bilo koje doba godine. Jednom je neko duhovito primetio da ne zna ko je i kada napravio Minhen kada stalno pada kiša.