Od nekada cenjenog zanata u Srbiji novinarstvo se svelo na besomučnu jurnjavu za novcem.
U jednačini prirodne (ali i neprirodne) selekcije u etru, gde su parametri višak medija i novinara, narastajući politički pritisci, te manjak para i sponzora, neminovan ishod je gašenje većine i opstanak manjeg broja medija, onih koji su spremni na „prilagođavanje“. Ovako se ukratko može opisati poslednjih petnaestak medijskih godina u Nišu. Proces je počeo gašenjem Radio Niša, nastavio se likvidacijom TV5 i TV Zona, a ovih dana kulminira privatizacijom, a vrlo moguće i zatvaranjem Niške televizije.
Sve to vreme opstanak medija bio je u direktnoj korelaciji sa voljom političkih moćnika i količinom novca dobijenom iz gradskog budžeta i drugih (politički obojenih) izvora. Tako je bilo i na nedavnom gradskom konkursu za medijske projekte, što nije nikakvo iznenađenje, ali ono što zabrinjava jesu brojke. Mediji koji su, prema ovogodišnjem izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, bliski Srpskoj naprednoj stranci dobili su bezmalo 44 miliona dinara, što je 86 odsto ukupnog fonda. Mada, ruku na srce, sada je malo medija koji nisu bliski vlastima, pa novac nije ni imao ko drugi da dobije.
Bilo kako bilo, kolač je presečen i svako je dobio po „zasluzi“. Znajući i sami pod kakvim okolnostima je novac dodeljen, valjalo bi da dobitnici džek-pota rade posao za koji su plaćeni i ćute. Otprilike onako kako to radi Željko Mitrović. No, našavši se prozvanim u prilogu Televizije N1, u kome je navedeno da su zbog bliskosti sa vlastima dobili najviše novca, rukovodstva TV Belami i TV Zona Plus žestoko su uzvratila pozivajući se na etiku i profesionalizam. Kakav je to efektni autogol bio!
Ipak, ovde nije reč o fudbalu, pa da se amaterima nazivaju konobari, poštari i portiri koji u slobodno vreme nastupaju za svoj klub sa Farskih ostrva, a da sa druge strane imamo plaćene profesionalce koji igraju u top ligama. Pa da, shodno tome, oni koji su više plaćeni budu veći profesionalci (TV Belami = Lionel Mesi, a TV Zona Plus = Kristijano Ronaldo). Jer, i u fudbalu važi pravilo da su profesionalci plaćeni u skladu sa kvalitetom koji pružaju na terenu. O kvalitetu televizija najbolje govori njihov program, pa svi mogu da se uvere koliko su Belami i Zona Plus profesionalni mediji. I da li taj profesionalizam vredi 31 milion, odnosno osam miliona dinara.
Nisam baš siguran koliko je u televizijskom poslu profesionalno da jedan čovek istovremeno bude novinar, montažer i šta već po potrebi (Zona Plus). A šta tek reći na činjenicu da se rad zaposlenih na Belamiju tretira kao pijačna roba, pa tako, na primer, kilogram vesti košta 100 dinara, kilogram TV priloga 200 dinara i tako dalje. Ako bismo pravili analogiju sa nekom drugom delatnošću, dobar (profesionalni) restoran kupuje samo jaja S klase, a ona jevtinija i manje kvalitetna ne uzima u obzir. Na Belamiju sve prolazi i sve jednako košta. Dakle, pitanje je da li su sredstva dodeljena shodno kvalitetu (profesionalizmu), ili je to zbog toga što neko treba da kupi Nišku televiziju, odnosno zbog činjenice da i deca ministra Gašića moraju od nečega da žive?
Etika je još ozbiljniji problem za oba medija. Belami godinama unazad dobija novac od grada ma koja partija bila na vlasti. I ne samo da dobija, već dobija najviše u konkurenciji svih medija. Preletanje iz jednog u drugi politički tabor kako bi se osigurao priliv novca svakako nije etička kategorija, naročito ako ste na taj način nelojalna konkurencija drugima koji na takvu pomoć ne mogu da računaju. Krajem 2012. godine tadašnje uredništvo TV5, koja je polako klizila ka gašenju, označilo je TV Belami kao nelojalnu konkurenciju i jedan od razloga zbog čega je popularna „Petica“ propala. Tri godine kasnije neki od ključnih ljudi na TV5 nalaze se u uredništvu TV Zona Plus, čiji je vlasnik sin ministra odbrane Bratislava Gašića. Pretpostavljam da o instituciji u kojoj su nekada radili više i ne razmišljaju. Kao i to da im Belami više ne smeta, jer sada igraju za isti tim i ima dovoljno i za jedne i za druge. Dobro, neko će, ipak, dobiti više. Onaj koga nadležni ocene kao većeg profesionalca. Treba li, na kraju, uopšte i pitati šta jedni i drugi (i etički i profesionalno) misle o sudbini Niške televizije?
Ovo, naravno, ne znači da Televizija N1 nosi oreol etike i profesionalizma i da o tome sve nas može da podučava. Profesionalni reporter ne bi smeo da izostavi sagovornika sa strane koju je prozvao (TV Zona Plus) samo zbog toga što među njima postoji lični animozitet. Time sebe dovodi u opasnost da mu ceo izveštaj bude obojen animozitetom, a tu već o profesionalnom novinarstvu nema govora. Takođe, ne bi valjalo ni da se biraju samo prijateljski nastrojeni sagovornici i oni čija nam izjava ide u prilog (pa makar postojala opasnost i od sukoba interesa), jer tada trpi objektivnost izveštaja. N1 jeste medij koji je finansijski nezavisan od državne vlasti, pa je samim tim u prilici da nam pruži realniju sliku sveta oko nas. A etiku i profesionalizam će poštovati onoliko koliko to Ted Tarner i ključni politički faktori Sjedinjenih Američkih Država budu želeli.
foto: arhiva ilustracija Gradjanin.rs
G-dine Božiću ,
jeste rekli sve kako jeste, ali novinari su „ljudi od krvi i mesa“ i podložni kvarenju , što ne znači da ih treba držati na „ladno“ ! Svaka čast pojedincima koji nisu podlegli iskušenjima. Znate i sami , da svako može „da izadje u novine“ ako plati 100-200 eura i to je tarifa koju naš običan narod ne može da plati! Zato se i ne piše mnogo o njemu i njegovim mukama , jer nikoga ne interesuje da piše o tome, a kamoli slika i pusti u etar. !
Uzgred budi rečeno , medju novinarima“ nema mnogo „profesionalaca“ , jer ima mnogo „priučenih a ne naučenih“ i oni su ti koji se prodaju za sitne pare. Znam da ovo znate bolje od mene , ali ajde…