U Nišu je održan prvi Miticon meetup pod nazivom TechRight. Sa željom da se „na pravi način“ bave tehnologijom u 2019. godini i nadalje, veliki broj studenata Elektronskog fakulteta, ali i ljudi iz zainteresovanih za ovu oblast slušao je predavanja na 5 različitih tema.
Meetup je otvorilo predavanje predsednika Miticona Bogdana Mitića, upravo pod nazivom „Baviti se tehnologijom na pravi način u 2019. godini“ – o tome šta se događa u IT industriji i zašto ga zovu „četvrta industrijska revolucija“.
„Jedan od trendova, što zanima sve ljude, je da nema više privatnosti. Sa mobilnim telefonima konstantno se skupljaju informacije o nama, a koristi se veštačka inteligencija da se te informacije na neki način iskoriste – za dobro i za loše. To je u stvari trend koji zadnjih par godina je krenuo i sada uzeo maha“, kaže Bogdan Mitić – predsednik Miticona.
On je objasnio da je za mlade koji žele da se bave tehnologijom šansa upravo u tehnologijama kao što je Big Data i u svemu u vezi sa njima – skupljanje informacija, procesovanje i veštačka inteligencija. Suština je da se iz tih informacija izvlače neki konkretni, upotrebljivi zaključci, odluke i proizilaze neke akcije – „I to će da zadre u sve industrije. Već se aktivno koristi, recimo, na berzama. U Americi je preko 90% berze veštačka inteligencija – kupuje i prodaje akcije. To više ne rade ljudi. U medicinskoj industriji to je već dobro uzelo maha, a da ne govorim o svim drugim oblastima, kao što je marketing.“
Bogdan kaže da nam uskoro slede veliki izazovi dok otkrivamo šta raditi sa svime što se postiglo u tehnologiji.
Šta raditi sa veštačkom inteligencijom koja uči sama sebe i koja se razvija u pravcu koji mi ne znamo, ne možemo da kontrolišemo. Sigurno će biti i „Black Mirror“ stvari, ali sigurno će biti i pozitivnih. Poenta je da skrenem pažnju da to više nije naučna fantastika. Da se to dešava. Da se kompletno svi telefonski pozivi, recimo, trenutno u Americi snimaju. Niko ne zna šta će da se uradi sa tim informacijama, ali trenutno od 100% informacija koje se snime, samo se 1% koristi. Ostalo se snima, znajući da će nam biti od koristi kasnije, ali kako? Ili štete, ako neko hoće da veruje u one negativne strane toga.
A šta je Big Data, objasnio je na završnom, petom predavanju na Miticon meetupu TechRight – Mladen Antunović, Senior Manager Big Data Engineering:
Danas svi koristimo socijalne mreže, svi smo onlajn i dok se krećemo svi generišemo velike količine podataka. Da bi se ti podaci mogli smijestiti negde, odnosno koristiti, potrebna je infrastruktura koja podržava smiještanje tih velikih količina podataka. To je jedno. A druga stvar: kad smijestimo te podatke, onda treba imati alate kojim možemo iz tih podataka izvući nama korisnie informacije.“
Na predavanju pod nazivom „Priče o DevOpsu“ – Vladan Gunjić, Senior Director Engineering iz Mapp Digitala objasnio je kako se osigurati da se greške dese samo jednom i da podaci klijenata ostanu sigurni kroz prave procedure, monitoring i automatizaciju. Vladan kaže da mu je želja bila da ovu temu približi zainteresovanima u Nišu, jer je primetio da se ne radi puno na njoj.
DevOps je, hajde da kažemo, neki pokušaj, kada su krenule agilne tehnologije u razoju softvera, znači, ranije se radio softver mesecima, tri meseca i onda je bio neki deployment, puno je bagova bilo i ispravljalo se. Onda su oni hteli to da rade mnogo agilnije, da se svaki dan radi deployment. Velike firme kao Amazon i druge rade i po stotine hiljada puta na dan sitne deploymente. Krenuli su mikro servisi kao tehnika i u tom trenutku su shvatili da operacije zaostaju. Znači, operacije su bile neki tim, figurativno rečeno, iza zida. Znači, oni prebace loptu operacijama i – sad je to vaš problem, sad vi to rešavajte. I neki cilj je bio da se pokaže da operacije mogu da prate, odnosno, da se stvori sinergija između developmenta i operacija, da se radi takozvani kontinualni deployment i to je nešto što je aktuelno. Ali neke firme kao Gugl i Fejsbuk, oni su otišli još dalje.
Oni rade ne samo, da kažem, tu sinergiju, oni pokušavaju da tu ubace i neki security u priču, pokušavaju da naprave, recimo, da se utiče rano na arhitekturu celog proizvoda. I to je ono što je zanimljivo i zato hoću da pokažem neke mogućnosti, tehnike, šta i kako mi radimo u Mappu. Pošto smo dugo radili tako nešto u fazama i etapama i da pokažemo šta i kako može, pa će se neko možda zainteresovati.“
Od JSP do Angular – Putovanje kroz UI tech stack u Mapp Digitalu“ bila je tema trećeg predavanja koje je prezentovao Michael Kraus – Software Architect:
Moja tema je pregled istorije frontend tehnologija koje koristimo u kompaniji Mapp Digital i kako smo razvili korisničku interfejs tehnologiju od nečeg zastarelog do nečeg modernog koristeći Angular. U suštini predavanje je istorijska tura o izazovima, razmišljanjima i rešenjima za poboljšanje postojećeg, rastućeg proizvoda, a da ga ne pravimo ispočetka, već da ga modernizujemo dok ga korisnici upotrebljavaju.“
Sve što su želeli da znaju o Kotlinu, okupljeni su mogli da čuju na četvrtom predavanju od Nemanje Petrovića i Aleksandra Marinkovića, iz Miticona.
Kotlin tehnologija je relativno nova, pre jedno dve godine je predstavljena, ali je svoju ekspanziju doživela pre nekoliko meseci i predstavlja novi standard za Android, kao i za backend programiranje“, objašnjava Aleksandar i dodaje – „Naziv predavanja je da li treba da se uči Kotlin – moje mišljenje je da treba. Pošto je moderna tehnologija, već je dosta zaživela i svi je smatraju izuzetno dobrom.“
ZAŠTO JE VAŽNO NEFORMALNO OBRAZOVANJE U VIDU MEETUPOVA KAO ŠTO JE TECHRIGHT?
Aleksandar Marinković predavač na temu Kotlin tehnologije, studirao je na niškom Elektronskom fakultetu i kaže da je i sam voleo da tokom posećuje meetupove koje su organizovale različite kompanije – „Za studente, kao i za ljude koji već rade to, ja mislim da je to izuzetno značajno, jer tako ljudi mogu da prošire svoje znanje. A i samo znanje se deli među pojedincima, tako da je to neformalni razgovor i mogu razni ljudi da pitaju, da predlože, neki od njih možda da budu i predavači na nekom sledećem meetupu.“
Ja sam završio Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, sličan kao što je ovaj ovde i za vrijeme studija, ja, prije 15 godina nisam imao priliku da vidim ljude koji dolaze iz prakse. Da nam kažu šta je to tačno na koju bi se mi stranu trebali usmjeravati ako želimo raditi jedno ili drugo. I upravo sa ovakvim predavanjima, ako se od 100 ljudi koji će biti tu, 5 njih zakači za tematiku Big Data i krene u tom smijeru, ja ću biti zadovoljan“, kaže Mladen Antunović, Senior Manager Big Data Engineering.
Ima dosta potencijala u Nišu, ima kvalitetnog kadra i mi se trudimo i da edukujemo mlade. Imamo lepu saradnju sa Elektronskim fakultetom i Metropolitanom. Stipendiramo studente, organizujemo prakse za njih, tako da im pružamo mogućnost da vide praktičnu stranu programiranja“, kaže Marija Otašević – Operations Manager u Miticonu, firmi koja je i organizovala TechRight. Inače, sedište Miticona je u Beogradu, ali od juna 2018. godine u dve kancelarije u Nišu radi, za sada, 12 ljudi. Miticon meetup – TechRight prvo je u nizu predavanja koje ova firma planira da organizuje u budućnosti. Želimo da svojim učešćem doprinesemo razvoju mladih u Nišu i da im predstavimo neke nove, savremene tehnologije“, zaključuje Marija.
J.Đ.