[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milan Stefanović
Niš je zvanično uspešno operisan od nacionalizma, umerenog, radikalnog, verskog i svih ostalih. Imali smo par “doktora” koji su sa svojim “instrumentima” izvodili ovu tešku operaciju, i nekoliko hiljada asistenata koji su zdušno pomagali da operacija uspe!
Šta se to desilo u Nišu?
Pa dočekali smo “Pravoslavnu, Srpsku” novu godinu! I to kako!
Doček jedan – Park Svetog Save:
Jeste da su na dočeku svirale domaće snage, Niški bendovi, ali se oni ipak zovu “Plastic Sunday” i “Penthouse band” što morate da priznate zvuči kao da je engleski jezik u pitanju. Ne kažem ja da jeste, možda nisam dovoljno čitao Vujakliju…
Ali naziv benda nije bitan, hajde da se prebacimo na ono važnije, muziku tih bendova.
Prvi, “plastična nedelja”, nam je pružio čist rock alternativni zvuk, dostojan neke “garage” svirke ili alter festivala u zapadnim zemljama, pomislio bi čovek gde to za doček, ali par hijada prisutnih asistenata se dobro snašlo, niko se nije bunio, u parku je bilo prisutno šaroliko društvo, što se kaže od 7 do 77 i svi su bili na visini zadatka i… pozitivni!
A onda nastupa Penthouse bend, cover bend koji važi za jedan od najboljih klubskih bendova u Nišu, sa bogatim asortimanom pesama. Za “Pravoslavni, Srpski” doček su pred par hiljada ljudi izvodili uglavnom što bi se reklo…latinicu!
Hajde Jon Bon Jovi i ostali ameri da kažeš da i ne provociraju, ali uporno izvođenje Hrvatskih ex YU bendova bi valjda trebalo na pravoslavnu novu da zvuči kao – provokacija!?
Ali nije bila, nije poletela ni jedna flaša, ni jedna limenka, atmosfera je bila opuštena, razdragana, raspevana, tako da smo nas par hiljada prisutnih u minut do ponoć svi srećni skakali uz “kazalište” i “mi plešemo, celi dan i noć” kao da je koncert na Poljudu, ili na Trgu Bana Jelačića!
Bila je to jedna velika lekcija iz tolerancije, prosto mi je u trenutku došlo da na dvojezičnoj tabli ispišem srećna nova i tablu delim umesto čestitki prisutnim građanima . I pošto smo uz zvuke prljavog kazališta ušli u “pravoslavnu” novu godinu, na bini se pojavila… deda mrazica!
Voditeljka, hostesa, PR, ne znam ni ja šta, nam je u kostimu deda mraza, kao da je izašla sa Playboy žurke poželela sve naj naj, puno sreće, blagostanja i sve što ide uz to! Nema političara i dosadnih govora, nema verskih poglavara, samo…hostesa!!!
I onda kreće Neša Saita sa svojim bendom, da u ritmu dostojnom svake Srpske šatre i Kusturičinog filma razbija masu i diže atmosferu za par desetina stepeni, jednom rečju, ludilo!
U tom trenutku, na crkvu Konstantina i Jelene, koja se nalazila na par metara od bine, neko je mogao ‘ladno da digne zastavu… EU recimo, i niko ništa ne bi rekao, pošto je operacija vec uspešno završena i u parku Svetog Save nije bilo ni N od nacionalizma…
Doček dva – Tvrđava:
Isto vreme, isti povod, “Srpska, pravoslavna” nova godina, samo koji kilometar dalje, u tvrđavi se par hiljada mladih zabavljalo uz “tuc tuc” i “ciju ciju” zvuke tehna do ranih jutarnjih sati na “Open Air Party, (možda vama opet to zvuči kao engleski ali nije verujte mi na reč, čim može za pravoslavnu novu 
)!
Atmosfera fenomenalna, ne baš od 7 do 77, ali su zato tamo bili mladi, budućnost ovog grada, i ove države.
I nikome, ama baš nikome nije smetalo što je recimo zvezda večeri dotični DJ iz Nemačke, i što nije bilo čirilice već te muzike koja eto navodi na tu ludu igru u transu i zimi, i kad je minus, i kad je… pravoslavna Nova.
Organizatorima svaka čast, tu je u skladu sa pravoslavnim običajima bio i kazan sa kuvanom rakijom, čisto da se zna da Srbin bez rakije ne može!
I tako, uz Kineski vatromet, zvuke tehna, engleskog, latinice, trubače i miris rakije i petardi dočekasmo mi novu srpsku, pravoslavnu, pomirismo nepomirljivo, pokazasmo do sada nepokazano, preživesmo operaciju, i već se osećamo bolje!
Amin!
A da, srećna nova, Srpska, Pravoslavna godina! 