R.T.(68) iz Niša je osoba sa invaliditetom koji deli sudbinu građana koji spajaju kraj s krajem, od meseca do meseca. On napominje da ima je imao mnogo problema dok je bio problem sa plaćanjem personalnih asistenata, a danas je to malo lakše.
Kad si u kolicima, sve ti je teško, ali se naviknemo i s tim živimo. ja živim sa nešto preko 35.000 dinara. Penzija je mala, ali dobijam još oko 15.000 dinara. Zima je za nas najteža, teško izlazimo napolju,a ne mogu ni da zamislim šta rade oni koji se greju na čvrsto gorivo, a nema ko da im donese i prinese ugalj i drva. Nisam jedini koji spaja kraj s krajem mesečno. Imam komšiju koji prima poljoprivrednu penziju, negde oko 10.000 dinara, a invalid je zbog ruke. Pomažemo se nekako – priča ovaj Nišlija.
On kaže da se sve svodi na štednju, a zbog toga što i lekove mora da kupuje.
Pomognu ljudi, ali ne možeš ni da tražiš stalno od nekoga. Štedim struju, a grejanje je oko 5.000 dinara. kad se završi mesec, ne ostane mi ništa posebno. Sada sam podneo dokumenta za socijalnu pomoć pa se nadam da će da mi odobre još nekih 10 ili 11.000 dinara. To će apsolutno da mi popravi standard – objašnjava R.T.
gradjanin.rs